U programu 50. FEST-a, u Novom Sadu premijerno je prikazan film Novosađanina Miloša Pušića „Heroji radničke klase“ (5. mart 2022) koji je prethodno bio na Berlinaru, jednom od od najznačajnijih filmskih festivala na svetu. Korzoportal. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković.
Posle skoro sedam godina od prve klape, film „Heroji radničke klase“ reditelja Miloša Pušića doživeo je satisfakciju u javnosti. Pre projekcije u Srbiji, bio je prikazan u Berlinu, na jednom od najznačajniji filmskih festivala na svetu poznatom kao – Berlinare. Godine „pravljenja“ filma je vreme kada su prikupljana sredstva da bi se i završio. Teško je išlo, da bi se u jednom trenutku i članovi filmske ekipe uključili u finansiranje. Vredelo je nadati se…
Miloš Pušić, reditelj
Reditelj filma „Heroji radničke klase“ Miloš Pušić za korzoportal – „Sve je počelo kada smo od Sekretarijata za kulturu Vojvodine dobili podršku za scenario. Pokušavali smo da sakupimo finansije i sa drugih nivoa, ali nismo uspevali. Onda smo se zaleteli i rešili da završimo film sopstvenim sredstvima, kako znamo i umemo, jer smo znali da priča vredi. U nekom trenutku je izgledalo da radimo u nemogućim uslovima“.
Jasna Đuričić, glumica
O glavnoj ulozi Lidije u filmu „Heroji radničke klase“ Jasna Đuričić za korzoportal – „Lidija radi u sumnjivoj firmi za nekretnine. Pokušava da se uklopi u želji za boljim životom, ima snove i misli da će mentalno savladati kršenje etičkih normi i principa. Ipak, pobeđuju njena čast, dobrota i poštenje. Iz današnje perspektive može se činiti da je to nemoguće, da se ne dešava, ali nismo svi oni koji pristaju na kompromise ugrožavajući drugog čoveka da bi ostvarili svoj san. Ima i onih koji kažu želim mirno da spavam. To je veza sa današnjim trenutkom – nelegalnom gradnjom, gradovima koji preko noći menjaju, tako da kažem, lični opis. Filmska umetnost i umetnost uopšte pokušava da prati stvarnost da postavlja pitanja zašto je to tako“
Reditelj filma „Heroji radničke klase“ Miloš Pušić za korzoportal o borbi da film ugleda svetlost dana – „Snimili smo film i ostala je postprodukcij koja je zahtevna i skupa. Na samom završetku filma podržao nas je Filmski centar Srbija. Sve je trajalo šest, sedam godina. U tom periodu je u Srbiji snimljeno mnogo filmova koji nisu stigli do Berlina, ali su stigli do finasiranja. Našoj ekipi Berlin je satisfakcija za trud, strpljenje koje je bilo na izmaku. Kad toliko dugo pravite jedan film učini vam se da su očekivanja uzaludna, a onda stigne poziv za Berlinare koji niste ni sanjali. Nema boljeg mesta za lansiranje ovakvog filma nego što je Berlin“.
PROČITAJTE I: prica-ljiljana-madzar-stojkovic-sesir-za-djurdjinku/, foto-esej-nisu-bas-neki-dani/, foto-esej-subotica-predvece/, decje-igracke-izlozba-nostalgije-biserka-i-djordje/, zensko-oko-uloga-konkubine-u-tranziciji/, savremena-umetnicka-keramika-u-galeriji-u-pirotu/