Etnografski muzej u Beogradu domaćin je izložbe Seljak u karikaturi Ježa 1935-1990 (februar-maj 2021) autorke Tatjane Mikulić. Korzoportal na licu mesta. Foto: Jovo Simišić
Foto: Vikipedija
Autorka izložbe Seljak u karikaturi Ježa 1935-1990 Tatjana Mikulić tematski je podsetila na karikature koje su objavljivane u humorističkom časopisu „Ošišanom ježu“, odnosno „Ježu“ , s notom nostalgije podsećajući na godine satire i humora kao odraza stvarnosti.
Izložba Seljak u karikaturi Ježa 1935-1990 podeljena je u četiri celine – Predratni period tokom koga seljak ismeva svoj težak život, rešava nacionalne probleme u Kraljevini i strepi od ratnih pretnji; Poratne godine seljak je obeležio kao junak pun elana, učesnik socijalističke obnove i izgradnje zemlje; „Zlatno doba“, kada u karikaturi dominiraju vedrije teme iz svakodnevice, seljakova opsesija sudnicama i kafanama, sklonost pijačnim prevarama, a veliku nepoznanicu predstavljala mu je ubrzana modernizacija jugoslovenskog društva; Kriza koja se u poslednjoj posmatranoj deceniji ogleda u sumornim i teškim karikaturama koje su reflektovale ekonomsku i političku krizu.
„Jež“ je naslednik „Ošišanog ježa“ čiji prvi broj je izašao 1935. godine kao vodeći satirični časopis na jugoslovenskom prostoru niz decenija, zajedno s njemu srodnim zagrebačkim „Kerempuhom“, ljubljanskom „Pavlihom“ i sarajevskim „Čičkom“ . Kreirao je i diktirao „puls“ zabavne štampe. Od tada do 1990. objavljeno je 2650 brojeva „Ježa“ u kojima je na više više od polovine karikatura lik seljaka koji na specifičan načinkomentariše društveno-politička zbivanja u zemlji i svetu.
Foto: Vikipedija
Humorističko-satirične, mesečne novine “Ošišani jež” osnovane su 5. januara 1935. godine. Naziv je smišljen u čuvenoj kafani „Ginić“ koja se nalazila na mestu današnjeg Doma omladine u Beogradu. Deo naziva „ošišani“ je aluzija na predratnu cenzuru koja je pre svakog izlaska lista, brisala članke koji nisu bili po volji vladara. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom „Jež“ jer, navodno, cenzura nije više postojala.
PROČITAJTE I: prirodnjacki-muzej-u-beogradu-125-godina/, izlozba-aleksandar-deroko-galerija-sanu/, kultura-secanja-milorad-ilic-kako-je-poletela-srpska-sparta/, probudjeni-grad-podgradje-petrovaradinske-tvrdjave/, tekst-u-fokusu-zlatko-uzelac-zaboravljeni-nestali-barokni-grad-tvrdjava-nova-palanka/, vikend-prica-van-svake-kontrole/