Kad pomislimo da nema nade u Srbiji, nada se pojavi u konkretnom obliku, jer se nagradi stvaralaštvo mlade umetnice – Jelena Mijić dobila je nagradu “Mangelos” za 2017. godinu. Tim povodom novinar Nikola Glavinić napisao je esej o urbanom životu u gradu, u kome , ipak, ne koračamo jedni pored drugih, već jedni s drugima. Korzoportal prenosi njegov esej, jer ima vrednost koja prevazilazi lokalnu sredinu. Izbrišite sva navedena imena i preselite se u vaš svet…
Nikola Glavinić, „Dublin“ caffe
Pre, biće tome decenija, godinu dana radio sam kao konobar/šanker u kultnom kafeu „Dublin“ u petrovaradinskom Gradiću. Radio sam isključivo smenu od 11 do 18 sati. Uveče su radili veći macani, danas uspešni ljudi (jedan piše scenario za „Državni posao“ i među najpopularnijim je radio voditeljima, drugi je u državi Katar ) i gazda Vlace, jedan neverovatan i veoma duhovit lik. U to vreme dolazili su slikari sa Đave i iz Gradića/Podgrađa, studenti sa Akademije, nekoliko novinara, poneki zalutali turista, poneki komšija i jedna ekipa srednjoškolaca iz škole za dizajn „Bogdan Šuput“. Sa većinom od njih sam imao odnos kakav u našim krajevima tj. na Balkanu imaju stalni gosti kafića/kafane i šanker – naša komunikacija je prevazilazila poslovnu te se nismo zaustavljali samo na njihovim porudžbinama i na mom usluživanju/naplaćivanju.
„Dublin“
Volim da komuniciram sa zanimljivim ljudima, a to je bila većina koja je dolazila tada, te “moje” sezone u „Dublin“. Vremenom sam se združio naročito sa klincima iz “Šuputa”. Mogao sam im, po godinama, otac biti, što je i njih i mene čudilo. Pričali smo o svemu i ti klinci su me oduševljavali bistrinom, inteligencijom, znanjem, dobrotom. Radovao sam se susretima sa njima, prijala mi je njihova energija mladih koji se spremaju da osvoje svet. Od njih sam i učio i nadahnjivao se energijom. Bilo je tu i nekog mog očinskog osećaja i poriva – bio sam u godinama kada većina ljudi ima decu. Slušali smo muziku, preporučivali međusobno knjige, filmove. Iz zezanja sam ih zvao „moji stipendisti“. Kako je „Dublin“ i galerija, napravili smo im izložbu fotografija.
Iz „Dublina“ sam, posle godinu dana otišao u Radio-televiziju Novi Sad, tačnije na TV, gde sam počeo da radim kao novinar u informativnom programu, a posle dve i po godine u Radio Novi Sad gde sam uvek i želeo da radim. Elem, klinci završiše školu i počeše zaista da osvajaju svet! Ostali smo u kontaktu.
Slobodan Stošić
Slobodan Stošić je imao uspeha na polju stripova, a potom je dobio vrednu nagradu „Mangelos“ koja podrazumeva i boravak u Njujorku.
Jelena Mijić
Danas sam saznao da je Jelena Mijić dobila nagradu „Mangelos“ za 2017. godinu. Dakle, dvoje „mojih stipendista“ je dobilo tu, možda i najvredniju ovdašnju nagradu za mladog likovnog umetnika! Veoma sam srećan zbog njih i osećam se ponosnim. Osećaj iz „Dublina“ me nije prevario – oni su zaista izuzetni mladi ljudi, ne samo Jela i Sloba, već i Milica Amidžić, kao i Jelinene dve divne mlađe sestre, koje sam vremenom upoznao!
Oprema teksta/fotografije: korzoportal
PROČITAJTE I: vikend-sekvence-uoci-proleca, dan-zaljubljenih, podgrade-petrovaradinske-tvrdave-obnova-fasada, zlatko-uzelac-barokna-tvrdava-petrovaradin-inzenjer-matija-von-kaiserfeld, https://korzoportal.com/podgrade-petrovaradinske-tvrdave-kloaka, marija-terezija-tri-veka-od-rodenja