U Galariji Matice srpske održava se izložba „Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom“ čija je autorka dr Snežana Mišić. Izložba je upriličena povodom 179 godina trajanja ove, jedne od naših najznačajnijih nacionalnih ustanova kulture i dva veka Matice srpske. Foto: korzoportal
Ko je Aksentije Marodić (Subotica, 1838 – Novi Sad, 1909), manje predstavljan i poznat široj javnosti? Njegova retrospektivna izložba bila je 1970. godine u Galeriji Matice srpske, a sada je ovaj umetnik koji je ostavio dubok trag u istoriji srpske umetnosti i kulture 19. veka predstavljen na zavidnoj izložbi sa više od 110 eksponata, na istom mestu. Tragajući čitavog života za večnom lepotom i neprolaznim vrednostima stvorio je jedinstven umetnički opus zasnovan na savremenoj evropskoj umetničkoj praksi.
Tijana Palkovljević Bugarski, Snežana Mišić, Darko Despotović
Autorka izložbe Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom dr Snežana Mišić izuzetno je ponosna što je, posle autorskih izložbi o velikanima srpske umetnosti Đuri Jakšiću ili Urošu Prediću, sada, kako kaže „skinula senku sa lika i dela Aksentija Marodića“ – Radi se o izuzetnom umetniku, akademskom slikaru školovanom na likovnoj Akademiji u Beču, vrsnom intelektualcu široke kulture, s druge strane rodoljubu posvećenom ideji oslobođenja od tuđinske vlasti. Jedan je od prvih privilegovanih slikara vezanih za Maticu srpsku i u znatnoj meri doprineo je vizuelnom uobličavanju njenog Panteona (stalna izložba u glavnoj zgradi MS, prim.korzoportal) radeći portrete Matičnih predsednika, časnika, dobrotovora. Jedan je od malo naših slikara koji je u Italiji proveo skoro dve godine. Stoga je razumljivo što je bio okrenut italijanskoj umetnosti, majstorima renesanse i baroka.
Ikonostas
Izložba Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom prethodio je višegodišnji teorijsko – konzervatorski – restauratorski rad koji je počeo od ikonostasa koji je bio kulminacija Marodićevog umetničkog rada. Ikonostas se nekada nalazio u crkvi manastira Kovilja, da bi kasnije bio zamenjen novim, a prethodni je uredno rasklopljen i sačuvan. Sastojao se od 46 očuvanih ikona! Do njega su došli stručnjaci Galerije Matice srpske kako bi se konzervirao, a tada se rodila ideja o umetnikovoj retrospektivi.
U susretu sa novinarima uoči izložbe Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom, mrs Darko Despotović govorio je o ključnim procesima konzervacije – Ikone su bile dobro očuvane, nije bilo strukturalnih oštećenja, jer su prilikom demontaže stručno deponovane u odgovorajući prostor. Na platnima su slikane 42 ikone kaširane na drvenim pločama, što ih je spasilo od propadanja. Postojala je patina koja je nastajala kada je manastir bio neaktivan. Iako su za izložbu 1970. godine one konzervirane, sada, posle pedesetpet godina smo neka dela rekonzervirali, tako da se može istorijski pratiti šta smo sada uspeli da uradimo. Dveri su imale najveća oštećenja, drveni elementi su popucali, pa su nam pomogli stručnjaci iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina.
Vera, Nada, Ljubav, 1876. (vl. Karlovačka gimnazija)
Izložba Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom nije samo izložba slika. To je priča o životu i delu umetnika intelektualca koji je život posvetio slikarstvu u kontekstu vremena u kome je živeo. Bio je u bliskim odnosima sa Vukom Karadžićem, filozofom, kulturnim radnikom Aleksandrom Sandićem, simpatizer Svetozara Miletića i Ujedinjene omladine srpske…
Portreti koji se mogu videti na izložbi kruna su njegovog stvaralaštva, ocenjeni su kao vrhunski.
Mnogobrojni multimedijalni programi očekuju posetioce izložbe Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom u Galeriji Matice srpske.