Ploče su ponovo u modi! Iako su ih mnogi sahranili pojavom digitalnog zvuka i nosača zvuka na kompakt disku, ispostavilo se da su vinilne ploče preživele, a cd umire pred najezdom naprednijih i jeftinijih mp3. Digitalni zvuk je našao novi dom, ali ljudi su se zaželeli analognog zvuka! Ovaj esej se bavi fenomenom aktivnog slušanja muzike na long play i singl pločama danas.
Pominjanje gramofonskih ploča kod starijih ljudi izaziva sentiment i nostalgiju za starim vremenima, a kod mladih ignoranciju i podsmeh na tehnološku zaostalost. Između ovih polova se nalazi ogroman prostor savremenog tretmana vinila koji je afirmativan i okupira sve veći broj ljudi.
Današnji ljubitelji muzike kombinuju razne formate slušanja, mp, cd, longplejke, čak i kasete. Vinil zahteva vreme za slušanje muzike i druženje sa omotom u rukama, praćenje teksta ili razgledanje dizajna. Sve je svojevrsni ritual. Svaka ploča je jedan muzički projekat koji nam obezbeđuje zvučni i vizuelni doživljaj. Muzički album je upakovan u omot, čiji dizajn vizuelno prati karakter muzike, a mnoga grafička rešenja omota ploča su antologijska. Razvoj omotnica od 50-ih do 80-ih godina daje nam uvid kako su se razvijali umetnost i dizajn u drugoj polovini 20. veka, a omote su potpisali Andy Warhol, Mapplethorpe, Jugoslav Vlahović.
Kvalitetni gramofon, pojačalo i zvučne kutije pružaju savršen analogni zvuk koji može da bude lepši i topliji za slušanje od digitalnog zvuka, basovi su dublji, a bubnjevi puniji. I dolazimo do suštine ovog eseja – kako doći do najboljeg zvuka. Muziku je najbolje slušati sa nosača koji su distribuirani u vreme kada je ta muzika nastala. To znači da rok, bluz i džez do recimo 1988. je najbolje slušati sa ploča, jer su kanali podešavani za analognu tehnologiju. Sve posle te godine je kvalitetnije slušati na digitalnim nosačima jer je to tehnologija koja je pratila tehnologiju snimanja u studiju. U skladu s tim, pitamo se kako slušati klasičnu umetničku muziku? Najbolji zvuk dobićemo ako je slušamo uživo, bolje od najsavršenijeg digitalnog nosača, jer je ta muzika pravljena za klasične instrumente. Rok muzika se izvodi na analognim instrumentima koji su priključeni na struju i najbolji zvuk prave kvalitetni analogni uređaji. U muzici današnjice sve pršti od digitalnog, samo se pomeraju dugmići.
Slušanje long play vinilne ploče nam dočarava zvuk albuma kao celine od prve do poslednje pesme. Ploču moramo da postavimo na nosač zvuka – gramofon i da je pokrenemo što je proces koji traje neko vreme, a od slušaoca se traži da se više koncentriše na sadržaj i poruke muzike i tekstova. Album je forma koja zaokružuje stav, domet, muzički izraz i kreativnu celinu izvođačа. Pesma za pesmom nam prenosi priču. Kada slušamo album za albumom Beatlesa, pratimo njihovu evoluciju. Naravno, autori su morali da se prilagode tehnološkom ograničenju da na jednu stranu može da stane oko 23 minuta muzike, odnosno najveći broj pop-rok abuma traje 45 minuta, ima oko 10 pesama. Tu nema shuffla, cimanja muzike, preskakanja na sledeću pesmu. U download kulturi, tehnologija je ubila muziku. Istina, ona obezbeđuje dostupnost sve muzike na svetu, ali ta predoziranost muzičkog materijala je izazvala da ljudi više nemaju omiljene izvođače, a rok trajanja omiljenih pesama je kratak. Takav pristup slušanja muzike predstavlja halapljivu potragu za što većim brojem mp3 pesama i kreiranje navrat-nanos kompilacija. Ljudi su izgubili strpljenje za dublje analitičko slušanje muzike i uopšte poimanje života i sveta. Zato svoj revival danas doživljavaju vinil, vintage, retro stilovi, tradicionalne kafane, urbane bašte i mnogo toga još.
Današnje gramofonske ploče se izrađuju od 180-gramskog vinila, stabilnije su nego što su bile nekad i odolijevaju pucketanju, mada su skupe jer su to zvanična izdanja. Di-džejevi svakako više vole vinil od cd-a. Stare second-hand ploče iz predigitalne ere moguće je nabaviti u prodavnicama ploča i na berzama koje se organizuju u svim većim gradovima sveta. Berze i sajmovi su sjajni događaji jer omogućavaju da se ljudi okupe, susretnu, razmene utiske i muzičke preporuke. Znamo kako je bilo nekada – Dođi kod mene da slušamo ploče – bio je sofisticiran poziv na seks. Glavni frajeri su bili oni koji sudovlačili originale iz Londona. Ostali su se zadovoljavali licencnim izdanjima Jugotona, Suzy, ili PGP RTB-a. Zato i danas postoje frikovi u Beogradu, Zagrebu i drugim gradovima koji u svojim kolekcijama imaju po 10.000 naslova. Kultura vinila živi i manifestuje se na različite načine. Društvo za istraživanje popularne kulture iz Zagreba je 2008. organizovalo seriju izložbi omota gramofonskih ploča u galerijama u Zagrebu, Osijeku, Dubrovniku, Rijeci, Ljubljani, Splitu i Puli. Muzički esejista i novinar Ivan Ivačković je nedavno objavio knjigu Priče iz Tajnog grada, koje analizira vreme kada su ploče bile od životne važnosti, do vremena kada su ploče i naši životi prodavani u bescenje. Konačno, u celom svetu je ustanovljen Dan prodavnica ploča, svake treće subotu u aprilu, kada se okupljaju ljubitelji ploča i muzičari, koji tada specijalno objavljuju svoja ekskluzivna i veoma retka izdanja na vinilu.
Aleksandar Stanojlović
Ključne reči: gramofonske ploče, analogni zvuk, omoti ploča, kultura slušanja muzike, vinil, album
http://mixer.hr/vijesti/ducan-iz-birminghama-prodaje-75-tisuca-ploca-svaka-po-funtu
Spisak prodavnica ploča, sajmova i berza ploča u gradovima na jugoslovenskom prostoru u poslednjih nekoliko godina, koji neguju kulturu vinila. Berze ploča su povremeni događaji koji se održavaju sa više ili manje uspeha, sa dužim ili kraćim trajanjem, neki se održe jednom, neki traju godinama. Da li je neki od sajmova i dalje aktivan, najbolje je proveriti putem interneta.
Beograd
„Leila“, Kralja Petra41, www.leila.rs
„Jugovinil“, Toplička 35, http://yugovinyl.blogspot.com
„Pinball Wizard records“, TC „Eurocentar“, Makedonska 30
www.pinballwizardrecords.com
„Mikser Audio Market“, audio berza i berza gramofonskih ploča, Mikser House, Karađorđeva 46
house.mikser.rs
Berza gramofonskih ploca i originalnih cd-ova, Kafe „Good Times“, Dalmatinska 74, nastavak dugogodišnje Berze ploča u SKC-u
Klub „Gun“, Berza ploča, ugao ulica Miloša Pocerca i Sarajevske
Zagreb
Free Bird Music, Tratinska 50, www.freebird.hr
Roxy, Savska cesta 34, www.cdshop-roxy.com/
Karma, Podgorska 3, www.karmavinil.com
Dirty Old Shop, Tratinska 33, www.dirtyoldempire.com
Spirit Of Music, Tomašićeva 1, www.spiritofmusic.hr
Dobar zvuk, Preradovićeva 24
Kibela Music Shop, Vitezićeva 82, www.kibelavinylmusicshop.webs.com
Močvarin sajam ploča i stripova, Klub „Močvara“, Trnjanski nasip bb
http://mochvara.hr/mochvarnih-sajam-ploca-i-stripova
Ljubljana
Berza gramofonskih ploča, Biljardna hiša, Parmova 25
www.biljardna-hisa.com
Mednarodni sejem gramofonskih plošč in filmskih plakatov, Galerija KUD France Prešeren, Trnovo, Ljubljana.
Sejem rabljenih vinilnih plošč, Metelkova/Channel Zero
www.metelkovamesto.org
Sarajevo
Kibela Vinyl Music Shop,Kazazi 4, Baščaršija
Skoplje
„Maksimum rekords“, Naum Naumovski-Borče 48
Novi Sad
Berza vinila, Klub „Fabrika“, klub „Quarter“, Bul. Despota Stefana 5
Berza gramofonskih ploca i originalnih cd-ova, Cafe „Sonja“, Vladimira Perića Valtera 3
Berza ploča, Omladinski centar CK13 ili „Crna Kuća“, Vojvode Bojovića 13
Maribor
Berza ploča, Gramofonoteka, Koroška cesta 21
www.facebook.com/gramofonoteka
Mednarodni sejem gramofonskih plošč, Dvorana ŠTUK
Berza ploča, u sklopu festivala Re:Fresh
www.refreshmaribor.net
Rijeka
Diskodrom sajam u Rijeci, udruga „Spirit“, Blaža Polića 2
Sajam Vinila i CD-a, Klub Mladih (kod Teatro Fenice), Erazma Barčića 9a
www.klubmladihrijeka.hr
Niš
Berza ploča „Truba caffe“, Svetozara markovića 8
facebook.com/truba.kafe
Berza ploča i diskova, Bašta hostela Niš
Berza ploča, Klub “Feedback”
Bašta Irish Pub-a
Kruševac
Berza vinila, Fipina kafana (bivši Tailor’s pub), Zakićeva 21
Sajtovi za prodaju ploča, gramofona i opreme
www.njuskalo.hr/gramofonske-ploce
vinylcd.wordpress.com