Žensko oko „Seksplozija?!“ iz moje arhive, kolumne koju sam desetak godina pisala za novosadski Dnevnik „…Naći ću ja čoveka života kome ću u ponoć peći palačinke, natakariću se na štikle od dvanaest santimetara kadgod treba. Znam da će se pojaviti. Vodićemo ljubav, ne seks...“ Piše/Foto: Bojana Karavidić
Jedva sam poverovala kada mi je Mima telefonom, telegrafski saopštila da je odlučila da i administarivno napusti muža i da bi želela da se vidimo. Vozeći bicikle našle smo jedno mesto na Podbari, sele u kafić u blizini fabrike kao iz doba prvobitne akumulacije kapitala gde mi se učinilo da ćemo videti Olivera Tvista i Devojčicu sa Žigicama kako duvaju lepak. Pogleda me Mima zasenčenim očima egipatske princeze iz kojih je isijavala odlučnost. Izusti – „ Razvodim se“.
Priča koja je sledila svodila se na opis braka bez ljubavi, komunikacije, odvojene kase i letovanja – „ne znam ni kako smo decu napravili“. Pričala mi je kako se noću gušila od teskobe u grudima, kako su joj na licu, na kome ni u pubertetu nije bilo mitesera, iskakale potkožne, čvornovate bubuljice. Sama sa sobom oduvek, odlučila je da se sa decom preseli u svoj stan – nasledstvo. Muž se nije bunio i Mima je počela novi život sama kao kad se gladan domogne hrane. Razvod nije bio na dnevnom redu.
Ptičica je izletela iz kaveza. Takav let je bez strateškog plana sa definisanim ciljevima i zadacima. Na deci nije štedela, ali je ponekad odlagala plaćanje računa kako bi sebi priuštila neki odevni predmet.
Počela je da ide na prijeme, koktele, zabave političke elite i turbo zvezda koje su diktirale modni stil i manire. Muškarci su je lepu i gracioznu jedva dočekali, drugačiju od silikonskih lutkica sa nalepljenim noktima i slapovima veštačke kose. Mima je tim izlascima zatrpavala svoj neostvareni ljubavni san. Bilo je seksa. Nikoga nije ugrožavala. Po danu je bila majka vila svojim dečacima koji nisu imali pojma koliko je rivolving kartica bilo u opticaju da se otplati ratine rata rata, na poslu je bila savesna i važila je u krugovima arhitekata kao pouzdana saradnica.
I kao što već biva kod pametnih žena, posle mnogih neprospavanih noći i nabrzaka seksa, budeći se s ubuđalim jutarnjim zadahom, sve joj se smučilo, ministri, podministri, poslanici, sekretari, odbornici, portparoli, predsednici mesnih zajednica i stranaka, šefovi kabineta, podnaduli novinari, direktori, uobraženi kolumnisti, neostvareni pisci, menadžeri.
„Ma, znaš šta, seksplozija je laž! “ – počela je da govori glasnije – „Niko od tih mačo muškaraca utegnutih u sakoe i pantalone od jefttinog materijala nema hrabrosti ni da te javno izvede sa prijema i otprati do taksija, da ga ne bi videli partijski drugovi, pa ga posle cinkarili ženi! Glume mačo tipove, a manji su od makovog zrna kada na državnim pregovorima zapitkuju svetske tipove kao što je Ahtisari (specijalni izaslanik UN u pregovorima za status Kosova, prim. B.K) koji je rekao da se oseća kao idiot kad treba da odgovara ne debilna pitanja u Srbiji. Mlađi su pelcovani od starih poluškolovanih komunista koji nisu smeli da prdnu od Titovog pogleda, odsutno klimaju glavom dok im oči kolutaju ne bi li ugledali nekog VIP da bi mu se bacili u zagrljaj i tada me ostavljaju kao da sam govno na kiši. Za njih je seks uzaludno trošenje energije. Ne misleći na seks, pitam se kako se nisu inficirali od komunista fakultetlija koji se pred Brozom nisu bojali pogleda ka Evropi i govorili su o stručnosti, ne o prvoboračkom stažu kao referenci? Ne znaju ni za zdrav rad, ni za dobar seks, o ljubavi da ne govorim. Kukavice! Edvard VII je ostavio britanski presto kada se zaljubio u građanku Valis Simpson, tek toliko o ljubavi“.
Gledam i slušam moju drugaricu Mimu.
„Da ti kažem Bojana, naša politička elita najbolje funkcionišu u muškom društvu. Mešovite žurke sa glamuroznom ženskadijom samo su fasada za nečinjenje svega što bi trebalo. Žene drže kod kuće kao hanume „troši ženo pare, kafeniši i…ćuti“. Doduše, na jubilarnim svečanostima dovedu ih reda radi, da bi se prikazali kao porodični. Nemoj misliti da su mi se smučili muškarci. Naći ću ja čoveka života kome ću u ponoć peći palačinke, natakariću se na štikle od dvanaest santimetara kadgod treba. Znam da će se pojaviti. Vodićemo ljubav, ne seks.“
Posle Mimine priče učinilo mi se da vidim zagrljene Olivera Tvista i Devojčicu sa Žigicama ispred stare fabrike na Podbari. Nisu duvali lepak.