Zbog čega me ne privlači TV opcija gledanja „na odloženo“? Zbog toga što volim da se uvalim i čekam da počne željeni, očekivani program. Tada, u stvarnom vremenu, odlažem druge poslove. Žensko oko: Gledanje TV „na odloženo“. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Šaljem SMS Veri – „U 8 dobar film na…“. Ona otpisuje – „Gledaću na odloženo, sada gledam nešto od prekjuče“.
Zove me Jela – „Pronašla sam ‘na odloženom’ odličan francuski krimi film…“. Prekidam je u pola rečenice – „Nemam opciju ‘odloženo’, nismo kod istog provajdera”.
Muž mi saopštava – “Idem kod Jove da na odloženo gledamo dokumentarac o Aleksandriji”.
Sedimo u kafiću i pričamo o svemu i svačemu. Nismo se videli mesec dana, a pre smo takoreći svakodnevno za ovom stolom razmatrali i smatrali. Situacija se promenila zbog seobe firme na obronke Fruške Gore, a ja sam ostala na gradskom asfaltu. To je važno reći, jer sada u kratkom vremenu imamo mnogo toga jedni drugima da kažemo, podelimo misli o tome šta čitamo, gledamo, komentarišemo ispade vlasti i opozicije, upadamo jedni drugima u reč. Saopštavam da obavezno gledaju novu seriju, emituje se od ponedeljka do četvrtka u devet uveče na TVX, a oni me gledaju uz opasku – “Gledaćemo na odloženo”. Ja se pokunjim, jer posle večerašnje epizode neću imati s kim da komentarišem, kako smo nekada imali običaj, kada smo gledali TV u realnom vremenu. Posle je sve – posle, zaboravim, rasprše se opservacije.
Svi koji imaju TV opciju “odloženo” ubeđuju me da je odlična, jer pre svega nema reklama. To je stvarno dobro. Ali, na “razumnim” TV frekvencijama koje su i mojim poznanicima i meni u fokusu, i reklame ne traju dugo, dve tri i kraj, taman da se skokne do vecea, ili dopuni šolja sa čajem, ili doda još keksa na tanjirić. Zatim, kažu oni, kad imamo druge obaveze možemo “na odloženo” da pogledamo propušteno. S tim se slažem, dok oni sami ne utvrde da se zatrpaju sa programom “na odloženo”, pa i ne pogledaju propušteno, jer „na odloženo“ traje samo nedelju dana. Tada likujem!
Ubeđuju me da je bindžovanje serija isto što i “na odloženo”, uz opasku – “To prihvataš, je li?”. U pravu su, ali “bindžovanje” doživljavam kao radnju da gledam ono što nije emitovano na TV kanalima koji su mi dostupni. Donekle me razume Sanja koja predveče vraća na TV vesti od tri sata priznajući da je to „na odloženo“ baš glupo, tadašnje vreme je već prošlost”.
Već desetak dana se bez sata budim posle šest ujutru, kako bih “uhvatila” staru BBC seriju “Doc Martin”. Pravac iz kreveta u fotelju pred TV, žmirkanjem otklonim krmelj, razradim oči od sna i eto me u izmišljenom selu u Kornvolu sa likovima čije sudbine je autor iscrtao toplim, ironičnim humorom. Ne bih mogla da zamislim da mi neko predloži da sve “skine” na USB, pa da gledam odjednom. Ne! Moj dan počinje sa autističnim doktorom Martinom, hirurgom koji pada u nesvet kada vidi krv, pa napušta london i dolazi kao lekar opšte prakse u selo. Tada počinju peripetije, začinjene ljubavlju, naravno.
Vreme je za mene neuhvatljiva kategorija, ti vekovi, godine, dani, sati, minuti, stoga pokušavam da ga hvatam oberučke odmah, sada, TV “odloženo” što se mene tiče ostaje u kategoriji propuštenih šansi. Osim ako se “odloženo” ne odnosi na trajanje zadovoljstva koje vodi vrhuncu u nečemu što sada nije tema.
PROČITAJTE I: intervju-laslo-vegel/, sveti-jan-nepomuk-medu-nama/, zanatski-dom-u-novom-sadu-izmedu-mita-i-stvarnosti/, divne-baletanke/