Od ove nedelje korzoporal uvodi novu rubriku “Žensko oko”. Ovo je bio ciklus koji sam ovako “krstila” i svojevremeno pisala za novosadske novine “Dnevnik” nedeljom. Svaki put smišljala sam novu temu koja se odnosila na ono što sam doživela, što mi je privuklo pažnju, nekada sam lamentirala… Ove nedelje, kao gošća koja najavljuje novu rubriku piše: Romana Knežević o večnom pletenom odevnom predmetu “Džemper, nit koja ne popušta”. Foto: korzoportal.
Kada mi je drugarica pre neki dan rekla da krpi svoj kašmirski džemper kupljen u Pekiingu pre tri decenije, prvo mi je na pamet pala izreka: „Što je vredno nošenja, vredno je i popravke„. A šta bi bilo vrednije nošenja od nežnog kašmira zagasito narandžaste boje, posebno plemenite nijanse (ni previše žutog, ni previše crvenog), koji ne grebe ni malo, a na kojem je ostavila svoj pečat popunjavajući sitne rupice na mestima gde je nit popustila pred zubom vremena ili zbog moljaca? Da, to je odevni predmet koji kada pogledamo, prepoznajemo sebe. Šta nam treba više od toga, zar ne!?
Džemper je u istoriji odevanja prastari ocdevni predmet, ali u modu je ušao pre stotinak godina, prvih decenija dvadesetog veka. Videvši modni potencijal u pletivu, genijalna revolucionarka ženskog stila Koko Šanel ga jednim potezom preseljava iz sfere nižih socijalnih slojeva (bio je uglavnom odeća radnika) u sferu luksuza. Pletivo prelazi iz sfere utopljavanja u sferu modiranja. Dodavši i po koji red bisera, čuvena Koko nudi novu opuštenost u odevanju uz prstohvat glamura. Potom, najglamuroznije džempere, gizdave, ukrašene perlama, vezom i perjem, potpisuju Lanvin i Elza Skijapareli.
Ratne i poratne godine sredinom prošlog veka ponovo džemper pretvara u skroman odevni predmet najčešće ručno štrikan, neretko preštrikavan. Kada vunice ponestane, dodavana je druga, nije važno koje boje, glavno je da džemper obraduje onoga kome je namenjen.“Najbodljikaviji“ su bili džemperi od sirove, neprerađene domaće vune.
U međuvremenu nastupa era neizbežne sprege mode i filma. Popularnosti džempera na top listama kao komada “must have” doprinele su filmske ikone poput Lane Tarner (uzan, kratak, seksi), Odri Hepbern (otmen), Merlin Monro (neodoljive pletenice uz crne hulahopke), Ali Mekgrou (bela vunena rolka uz legendarnu štrikanu kapu na ranfle u filmu “Love story), Dajane Kiton (romantičan u filmu „Crveni“), Šeron Stoun (zavodljivo obavijajući telo u „Niskim strastima„). Ipak, pravu magnetsku privlačnost džemperu udahnjuje Žana Moro u filmu „Žil i Džim“ (u boemskom , rivgoš stilu), a od muških zvezda Džef Bridžis u filmu „Veliki Lebovski“ (čuveni Pendletonov kardigan, prilično istegljen i ofucan). Ovi glumci naprosto personalizuju svoje kostime – džempere, dajući im poseban kvalitet prepoznatljivog i ličnog. Dakle, ni manje ni više, oprezno s džemperom, on je u stanju da kreira sopstveni karakter i postanue“lik” sui generis. I onda, u igri sa osobom koja ga oblači „džemper nit “ ne popušta.
PROČITAJTE I: izlozba-25-godina-nagrade-za-arhitekturu-djordje-tabakovic-muzej-savremene-umetnosti-vojvodine/, intervju-natasa-oparnica-vracar-vreme-da-postojimo-jedni-za-druge/, nova-knjiga-ranko-bugarski-lingvisticki-memoari/, beogradska-tvrdjava-medju-7-najugrozenijih-u-evropi/, vikend-prica-stomak/, https://korzoportal.com/bermet-zavrzalme-oko-imena/