Nataša Opranica Vračar (Novi Sad, 1990 – Petrovaradin), psihološkinja, završava edukaciju za diplomiranog psihoterapeuta u evropski akreditovanom „Geštalt studiju Beograd“. U međuvremenu, u Novom Sadu održava psihološka savetovanja i psihoterapiju “online” i uživo. Godinama volonterski sarađuje sa Novosadskim humanitarnim centrom i drugim organizacijama u gradu. Njeno mišljenje u doba pandemije dragoceno je – “Puno toga je u našim rukama i zavisi od stepena sopstvene odgovornosti…”. Piše: Bojana Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković 

Korzoportal: Kako ste se suočili sa činjenicom da će svet na duži rok biti u opasnosti od pandemije kovida? U početku niste verovali da će potrajati.

Nataša Oparnica Vračar: To je izgleda jedan od mojih mehanizama odbrane. Čini mi se da se još uvek nisam u potpunosti suočila s trajanjem pandemije. I dalje verujem da će proći do leta, iako sada mislim na sledeće leto (smeši se). Mislim da mi optimizam pomaže u suočavanju i prihvatanju ove pandemijske situacije. Svesna sam da je svet zastao, da smo suočeni sa velikom krizom na najrazličitijim nivoima i da na većinu stvari koje se globalno dešavaju ne mogu da utičem. Prihvatam da neke stvari ne mogu da menjam, iako bih volela. Ne možemo da putujemo, manje se družimo, ali možemo da organizujemo šta ćemo da radimo poslovno, šta ćemo u dokolici. Ja se bavim psihoterapijom “onlajn” i radim u jednom savetovalištu. Kako sam se tome više posvetila imam i više posla. Radila sam dosta i volonterski, besplatno, a godinama sarađujem sa Novosadskim humanitarnim centrom.

Korzoportal: Kako savladati teskobu od neizvesne budućnosti koju neminovno donosi pandemija?

Nataša Oparnica Vračar: Jedan od načina je tako što pravim razliku između stvari na koje mogu da utičem i na koje ne mogu. Ima puno toga što nas nervira, utiče na kvalitet života, planove, ali ne možemo da promenimo kao na primer mere koje preduzima svaka država u borbi protiv pandemije. Prirodno je da nas to uznemirava i brine, jer je zdravlje, pa i sama egzistencija dovedena na rub neizvesnosti. Ono što nam može skrenuti pažnju sa stvari koje stvaraju teskobu, a nad kojima nemamo uticaja je fokusiranje na ono šta možemo u datom trenutku. Puno toga je u našim rukama i zavisi od stepena sopstvene odgovornost – da li negujemo zdravlje, socijalne kontakte, životno okruženje, da li učimo nove stvari, prilagođavamo se promenama koje nam se nameću u različitim sferama života. U ovom momentu trebalo bi da radimo kako najbolje znamo, umemo i osećamo, što je sasvim dovoljno .

Korzoportal: Koja su moguća uporišta u vremenu koje ne znamo šta donosi, gde ih tražiti?

Nataša Oparnica Vračar: Nemamo svi iste potrebe, dolazimo iz različitih okruženja, sa različitim životnim iskustvima, ali verujem da se uporišta nalaze u međuljudskim odnosima, u kontaktima. Mislim da je iskren ljudski kontakt lekovit i tu podrazumevam razmenu iskustva, podršku, prisustvo, bliskost, razumevanje u odnosu sa drugom osobom. Sada je vreme da budemo tu jedni za druge. Možemo pomoći pojedincu, ali i zajednici. Humanost pruža osećaj smisla, zadovoljstva, jer na taj način postajemo svesni onoga što već imamo, a neko drugi nema. Svako uvek ima nešto šta može da pruži – pažnju, vreme, novac, znanje, veštine… Verujem da je čovek živ dok uči. Radoznalost i otvorenost za nove vidike, znanje, učenje, čini nas fleksibilnijim da se menjamo i krećemo kroz životne izazove, aktivnosti kao što su hobiji, stvaralaštvo u najširem mogućem smislu prijaju, duhovnost, traganje za unutrašnjim mirom i tišinom. Svi različito reagujemo. Tek kad pandemija prođe počeće istraživanja kako je korona uticala na čoveka. Svi imamo različitu rezilijentnost na stres, neko je fleksibilniji, neko se teže nosi sa problemom. Već sada neki tvrde da je korona izmišljotina, neki su u većem, drugi u manjem strahu. Sve zavisi od našeg organizma, od okruženja u kome smo odrasli, da li imamo toliko važne spoljne sisteme podrške, da li smo izgubili bližnje…

Korzoportal: Kako doživljavate svet u pandemiji? Sa kakvim problemima dolaze vaši pacijenti, da li ih opterećuje korona?

Nataša Oparnica Vračar: Nije u pitanju samo problem korone. Suočavamo se sa krizama u raznim periodima života, egzistencijalnim, partnerskim, sa bolešću, strahovima… Generalno, najčešća tegoba je anksioznost. Ljudima treba podrška kada im na primer strah narušava kvalitet života, kada nemaju razumevanje okoline, kada ne  žele o problemu da pričaju sa poznatom osobom, već im je lakše da se jave psihoterapeutu. Svet je generalno u haosu. Mnogo je siromaštva, patnje, neizvesnosti za posao što donosi ne samo pandemija. Čovek je zbunjen različitim oprečnim informacijama, teorijama, predviđanjima koja idu od krajnje optimističkih, do krajnje pesimističkih. Srećom, tu su pojedinci i grupe ljudi koji rade značajne i dobre stvari, pružaju nadu i smisao života u tekućem haosu, takozvanom ludilu. 

Korzoportal: Kako tumačite početne preporuke o socijalnoj distance kada je proglašena pandemija?

Nataša Oparnica Vračar: Para mi uši preporuka o “socijalnoj distanci“. Ne mogu da pružim konačan odgovor na vaše pitanje. Treba održavati kontakte, naći balans između druženja i poštovanju mera. Viđam se sa prijateljima, idemo u šetnje, držimo distancu, postoji i “onlajn” komunikacija, društvene mreže, tu je moja dragocena porodica. Ovo će potrajati stoga mislim da je pogrešno što se u medijima ne govori više o mentalnom zdravlju koje je jednako važno kao i fizičko, o psihičkim posledicama koje su ozbiljne. U toj oblasti najviše izostaju preventivne mere – kako da čuvamo mentalno zdravlje i kome da se obratimo za pomoć ukoliko osećamo psihičke tegobe. Čak i kada se govori o fizičkom zdravlju to se svodi na zastrašivanje i par saveta  – nosite maske, perite ruke. Trebalo bi mnogo više da se govori, piše o opštem jačanju imuniteta i zdravim stilovima života.

Korzoportal: Na jednom od vaših postova na društvenim mrežama pročitala sam o metodi “svesne pažnje” (engl. “mindfulness”), svojevrsnoj metodi suočavanja sa sadašnjim trenutkom. Objasnite o čemu se radi, mislim da bi mnogima koristilo.

Nataša Oparnica Vračar: Metoda svesne pažnje, odnosno svesnog prisustva u sadašnjem trenutku nam pomaže da budemo koncentrisani, pribrani i da svoje kapacitete koristimo adekvatno u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo.  Za naš um je prirodno da “luta”, često razmišljamo o nekom događaju iz prošlosti, ili mislimo o budućnosti, o nečemu što se još uvek nije dogodilo. Uz to, na naše mišljenje i predikcije utiču i uverenja koja smo stekli kroz odrastanje i život, kao i očekivanja kako bi nešto trebalo da bude, kako mi želimo, zaslužujemo. Ovakav način mišljenja nas udaljava od sadašnjosti koju ne samo što propuštamo, već imamo osećaj da smo bez ikakve kontrole nad aktuelnim događajima što nas frustrira, čini zabrinutim, anksioznim. Zaista nemamo kontrolu nad onim što pripada prošlosti, niti nad budućim događajima. Jedino mesto gde se nalazi naša moć i kontrola je sadašnji trenutak, svesno prisustvo u “sada” i “ovde”. Kada smo svesno prisutni u trenutku tada delamo u skladu sa okolnostima, objektivniji smo, vidimo jasnije, jer svesno “otpuštamo” uverenja, očekivanja i predikcije koje nam ne služe. Tada su i naše reakcije u skladu sa situacijom i postupamo najbolje što možemo. U praksi ova metoda donosi odlične rezultate, ali zahteva vreme i redovnu vežbu. Postoje i u Srbiji treninzi koje vode stručnjaci. Ali svako može da vežba sam. Kad radimo jednu stvar da bude samo to. Recimo, dok jedemo da budemo svesni šta jedemo, da osetimo ukus, teksturu hrane, kad šetamo da osetimo na primer temepaturu, postojanje prolaznika, koristeći sva čula istovremeno što govori o našoj prisutnosti. Kratko rečeno to je koncentracija potpune svesnosti u datom trenutku i možemo je vežbati svakodnevno. Naš um prirodno luta, a i uče nas da budemo “multitaskeri”, da radimo stotinu stvari odjednom! Evo još jedne vežbe – budite minut fokusirani samo na svoj dah, na udah i izdah, polako dišite i to će vam vratiti fokus na sadašnjost, smiriti um i vratiće vas na posao koji ste počeli.  

PROČITAJTE I: muzej-terra-kikinda-jedinstven-u-svetu/, underground-scena-u-ex-jugoslaviji-mini-vodic/, vikend-prica-amerika-nije-rad-i-znoj/, ulicom-judite-salgo/, povratak-vinila/, intervju-dragana-rusalic-izlog-ogledalo-finog-beograda/, intervju-viktorija-aladzic-razumevanje-grada

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *