“Stara Matičina knjižara”, na korzoportalu druga Vikend priča Vase Pavkovića iz njegove nove zbirke „Eho Beograda“ (Akademska knjiga, 2020). Foto: Ivana Prijatelj Pavičić
Retki su danas ljudi koji pamte da je knjižara na Studentskom trgu nekada bila Matičina.
Kada sam došao u Beograd na studije, u njoj su radile dve žene i muškarac. Svi u zrelim godinama.
Jedna žena, elegantna, krupna, sa zanosnim punđama plave kose i uskim suknjama, bila je žena velikog pesnika.
Njena koleginica je imala pepljastu kosu, bubuljičavo lice i naočare neverovatno velikih dioptrija. Sve što bi obukla, sivo i okerasto ili svetlo/tamno zeleno, kao da se obezbojavalo.
Najbliži mi je postao nasmejani prodavac s naočarima, koji je likom posećao na neuglednu prodavačicu, toliko da sam verovao kako su brat i sestra. U njegovim rukama je uvek bila neka knjiga, a o knjigama je jedino i govorio.
Kada sam se, dve decenija kasnije od prvog susreta s knjižarima, jednog poznog leta vratio s mora u Beograd, u knjižari sam zatekao obe prodavačice. Po njihovim licima sam video da nešto nije u redu. Verovatno je i na mom licu bilo vidljivo pitanje o čemu se radi, te mi žena velikog pesnika reče da se njihov kolega obesio proteklog vikenda.
Tada sam saznao da je živeo kao samac i da sa nijednom od koleginica nije bio ni u kakvoj rodbinskoj vezi. One su, na sahrani, bile i jedina pratnja njegovog kovčega.
Još dugo nisam mogao da poverujem u njegovu smrt, sećajući se jarkog osmeha.
Nedeljama nisam prihvatao činjenicu knjižarovog samoubistva – i odlazeći do knjižare Matice srpske očekivao sam da iskrsne sa strane, iz podruma, sa knjigom u šakama i osmehom na licu.
Nekoliko godina docnije, kada je sve zaboravljeno, veliki pesnik je ostavio svoju ženu i ja sam posećujući knjižaru često slušao njene monologe u kojima je tvrdila da će joj se on vratiti kada se zasiti mlade ljubavnice. Izgovarala je te reči bez jarosti, uverena u muževljev povratak. – Ali on će se vratiti, proći će ga te bube, govorila je kao Švaba tralalala.
U vreme kada je Matica srpska isterana iz prostorija knjižare a u njih se uselilo novo osoblje Kolarca, obe prodavačice su otišle u penziju i počeo je nov period u radu knjižare. Zbog jedne crnpuraste prodavačice, navraćao sam skoro svake nedelje i pokatkad kupovao i nepotrebne knjige.
Nekoliko životnih priča se tada završilo u sasvim neizvesnim krajevima jedino je sigurna bila priča o samoubistvu nasmejanog knjižara.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica