Vasa Pavković (Pančevo, 1953 – Beograd). Objavljuje poeziju, prozu, kritike – zbirke pesama i priča, romane. Nagrađivan. Vikend priča „Slasni poljubac“ nalazi se u njegovoj novoj zbirci priča „Eho Beograda“ (Akademska knjiga, 2020). Foto: Vladimir Holodkov
Na autobuskim sedalima preda mnom sede mladić i devojka.
Oboje plavokosi, ona uskog lica, vrlo bleda sa pletenicom kike koja joj obavija čitavu glavu sa zadnje strane. On okrugle glave, napućenih usana, sitnih očiju, pa ipak simpatičan – baš kao i ona.
Devojka u desnoj šaci drži komad pljeskavice koji povremeno prihvata zubima i odgriza male zalogaje. Mladić u svojoj desnoj šaci, međutim, drži bečku šniclu; i on povremeno, mali oštrije, energičnije otkida od nje po komad mesa.
I tako, šapućući i lagano približavajući glave, provode skoro desetak sporih minuta, dok autobus odmiče drumom.
Najedared, bez ikakvog nagoveštaja, oni se prosto bacaju jedno na drugo i ljube dugim, čvrstim poljupcem.
Sem mene, još nekoliko putnika posmatra taj poljubac, primećujući i njihove uzdignute desnice u kojima i dalje stoje, svaki u svojoj lepinji, komad pljeskavice u njenoj šaci i komad bečke u njegovoj.
Zamišljam taj mesnati poljubac, to mešanje ukusa pljeskavice i šnicle – a kad im se posle dugog ljubljena usne odvoje, i lica malo udalje, vidim da se skoro detinje smeše jedno drugom, zadovoljni ukusom svoje strasti.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica