Izložbom skulptura velikog formata umetnika/učesnika prošlogodišnjeg Simpozijuma Terra u Kikindi (5. jul 2019), označen je početak ovogodišnjeg – 38. Sedam umetnika iz Jermenije, Južne Afrike, Austrije, Singapura i Srbije mesec dana vajaće skulpture u terakoti u jedinstvenom ateljeu na svetu. Ono što značajno unapređuje vidljivost ovog projekta je otvaranje Muzeja Terra pre godinu i po dana u kome je izloženo oko 300 artefakata nastalih prethodnih decenija na Simpozijumu, a zbirka sadrži više od hiljade skulptura. “Sada je sve lakše”, kaže za korzportal uporni, neumorni tvorac ovog projekta, akademski vajar Slobodan Kojić .
Učesnici 38.Simpozijuma Terra, Kikinda, Slobodan Kojić (sa naočarima)
Dugo trajanje Simpozijuma Terra u Kikindi i obeležje “jedini na planeti” nikako ne znači da mali tim koji ga ostvaruje mirno spava, jer su finansije uvek neizvesne, kaže Slobodan Kojić – “Prošle godine od Ministarstva za kulturu i informisanje dobili smo milion i po dinara i baš smo se obradovali, jer smo mislili da je konačno uočena njegova važnost za državu Srbiju. Ove godine uplatili su nam – 600.000! Pa hajdete vi sada planirajte. Nakon 37 godina nema dileme da li je Terra planetarno čudo, a nakon otvaranja Muzeja, svest da je to najznačajniji punkt za izučavanje skulpture u terakoti još će biti vidljivija u evropskim i drugim državama. Zato mislim da je krajnje vreme da se ustali finansiranje. Sada najveći deo snosi kikindska opština koja je privredno devastirana, pa mislimo da bi bilo dobro da po trećinu troškova sa njom dele Ministarstvo za kulturu i pokrajinski Sekretarijat za kulturu”.
Slobodan Kojić o nastajanju skulptura velikog formata – One se rade sistemom “dan na dan”, svaki dan se dodaje segment skulpture, da bi donji deo koji se suši mogao da nosi teret nadgradnje. Zato Simpozijum i traje mesec dana. Ovogodišnji veliki formati biće spremni za pečenje pred Novu godinu. Skulptura može da se peče tek kada je potpuno suva. Da bismo bili sigurni da nije ostalo više vlage, na početku procesa pečenja uključimo program “dosušivanje” koji traje 24 sata, pa zatim “pečenje” koje traje četiri dana. Ako skulptura nije dovoljno suva onda eksplodira, kao bomba (smeje se). Za ovih 38 godina akumulirano je jedinstveno znanje na temu pravljenje tetakote s naglaskom na veliki format. Umetnici znaju da postoji stručna pomoć. Znamo da vajari nisu imali priliku da ovo rade u svom ateljeu, ali tu su naši majstori koji rešavaju tehničke probleme. Pre nekoliko godina smo sagradili veliku peć u kojoj je moguće ispeći monolitni komad dugačak do dva i po metra. Koliko znamo takva peć ne postoji nigde sem u Kikindi.
Učesnici simpozijuma nisu isključivo vajari. Tako su ove godine pozvana i dva keramičara. Kriterijum je bio da oni skulpturski misle, odnosno da ne stavljaju akcenat na dekorativnost, jer to skulpturi ne pripada. Od kada je osnovan Simpozijum Terra, Slobodan Kojić je na sva zvona objašnjavao da to nije “simpozijum keramike”, već skulpture u pečenoj zemlji, terakoti. Glinokop se nalazi u blizini, front kopanja je 400 metara dugačak, što je umetnicima izuzetno zanimljivo da vide.
Slobodan Kojić o novom, akademskom programu Simpozijuma Terra – Ovaj nivo bio je naš imerativ, a do njega smo stigli kada je nastao Muzej, odnosno izložbeni prostor pod krovom. Do tog momenta i nismo udarali reklamu na sva zvona, jer smo bili u raskoraku – imamo dragoceni fundus veliku skulpturu u terakoti, a nemamo adekvatan izložbeni prostor. Kada smo pre godinu i po dana otvorili Muzej Terra ostvaren je i taj zahtev, pa smo 2018. sa novosadskom Akademijom umetnosti osmislili specijalističke studije koje su, koliko znamo, jedinstvene na planu visokog obrazovanja u Evropi, verovatno i u svetu. Sada pripremamo pozivni materijal o uslovima upisa na specijalističke studije koji ćemo poslati akademijama širom sveta.
Slavica Popov, otvaranje izložbe
Izložbu učesnika prošlogodišnjeg Simpozijuma Terra otvorila je kustoskinja Slavica Popov rečima “… Tragalački napori umetnika različitih generacija, poetika i iz različitih delova sveta prožimaju se sa sredinom u kojoj tokom mesec dana njihova dela nastaju u procesu uzajamnog uzimanja i davanja, učenja i primena već stečenog znanja. Umetnici pozvani bez određene koncepcije u koju treba ukalupiti rad, rasterećeni su česte kustoske prakse da instrumentalizuju umetnost, pa je samim tim oslobođeno njihovo umetničko izražavanje …” Priča o Simpozijumu Terra, posle 37 godina, sada je u 38-oj, prema svemu dosadašnjem, nema kraja. Mali tim je neumoran, ali kao u svakom projektu uvek sve počinje od jednog vizionara. On je Slobodan Kojić.