Posle nedavnog boravka na Kipru, istoričarka umetnosti Majda Sikošek počela je da piše putopis u nastavcima koje objavljuje na portalu Lepota života, čija je urednica. Prenosimo tekst koji se odnosi na selo Lofu, ilustrovan njenim fotografijama.
„Tek sad razumem iskonske, večne stvari,
kao dlan ljudski blizak mi list na klenu,
vrtača gde se srebro jutra vari;
tek sada razumem kako se pesnik postaje u trenu.“ (Desanka Maksimović “Na planini”)
Od Limaslola, kasno po podne, izvrsnim putem uz obronke Trodosa do unutrašnjosti, za koju sami Kiprani kažu da je duša ostrva, sve do sela Lofu (Lofou). U jednom trenutku svoje istorije bilo je potpuno napušteno, ostavljeno i zaboravljeno, da bi osamdesetih godina 20. veka krenulo u novi život uz mnogo pažnje, znanja, pameti, ljubavi i vizije. Mesto na kojem se uživa u sporosti i lepoti. Mesto na kojem se diše punim plućima i traga za magičnim pričama, snovima i smislom. Mestom koje je deo kiparskog puta legendi Heartland of Legends.
Godine između 1946. i 1986. bile su za Lofu, kako sami Kiprani kažu, koliko prokletstvo toliko i blagoslov. Prokletstvo jer je selo zapustelo i zamrlo, a blagoslov jer je upravo ta zgasnulost doprinela da se očuvaju jedinstveni primeri kiparske seoske arhitekture u kojoj danas uživa svako ko u posetu dođe.
Doduše, sama činjenica da je selo bilo prazno i ne aktivno ne bi pomogla da 1987. nije osnovano Udruženje Lofu sa idejom da oživi usnuli duh sela, a možda najvažnije da podstakne restauraciju i očuvanje javnih i privatnih kuća u selu. Koliko je ovakav opsežan i dugotrajan poduhvat važan svima, pa i državnim institucijama i raznim vladama Kipra, potvrđuje činjenica da Sektor za urbanizam podstiče restauraciju kuća i obezbeđuje finansijsku pomoć vlasnicima. Zona starog sela je jasno definisana i zaštićena, te u njoj kuće moraju da se restauriraju ili dograde u skladu sa striktnim i specifičnim instrukcijama. Pogodilo me je to saznanje u srce, najiskrenije, direktno u srce. Zašto se kod nas ljubav prema domovini ne ogleda u očuvanju istorijske zaostavštine, na primer? Zašto?
Brzo odagnam takve misli ne žaleći sebi da pokvarim magiju laganog sumraka i prelaska u mrak u prostoru oivičenom kamenom, nebom i duhom dobrote, lepote, ljubavi… Heartland of Legends…
Uskim ulicama, kao kroz kamene tunele teče život i priča ovog mesta uz sveže isceđen sok od domaćeg nara, uz vino, hranu, gostoljubivost, inspiraciju, toplotu ljudsku i toplotu atmosfersku.
Slike prošlosti na velikim platnima smeše se sa zidova starih zdanja podstičući kazivanja i prisećanja, upoređivanja sa drugim mestima i drugim sećanjima… Opuštajuće, umirujuće, lekovito…
Tri veka je Kipar bio deo Otomanske imperije, a pred kraj njihove vladavine polovinom 19. veka u selu Lofu dve važne stvari su se dogodile: sagrađena je crkva i započelo je organizovano osnovno obrazovanje. Maketa učionice i platna sa fotografijama prvih učitelja i prve učiteljice su tu da na to podsete.
Dok prolazimo preko malog trga u čijem uglu je zastakljeni prikaz nečega što je mene podsetilo na kazan za pečenje rakije, Branka pronalazi tablu sa objašnjenjem i prevodi. Ono što vidim nije kazan za pečenje rakije već naprava za pripremu tradicionalnog slatkiša šušukos (shoushuko) ili sudžuk (soutzoukos). Sudžuk znači kobasica, pa ga u Grčkoj (gde se takođe pravi jedna od varijanti) zovu i sladak sudžuk. Inače, šušukos nije kiparski raritet, prave ga na manje-više isti način od Gruzije do Male Azije. Oblika je kobasice ili sveće, možda pre sveće jer se orašasti plodovi poput oraha, lešnika ili badema nižu na kanap pa se potapaju više puta u mešavinu koja po konsistenciji sliči vosku, a pravi se od šire (tek izgnječenog grožđa kao prve faze u pripremi vina) koja se zgušnjava brašnom.
Mrak je već uveliko pokrio selo Lofu na obroncima planine Torodos, vreme je za još jedan u nizu zanosnih kiparskih zalogaja, bokun domaćeg vina i povratak u stvarnost gradske vreve Limasola…
Oprema teksta korzoportal
PROČITAJTE I: intervju-majda-sikosek-lepota-spasava-svet/, s-putovanja-knjazevacki-meteori/ evropa-nostra-glas-kulturne-bastine-u-evropi/, intervju-dagmar-menegelo-odana-umetnosti/, probudjeni-grad-podgradje-petrovaradinske-tvrdjave/, tekst-u-fokusu-rastko-petrovic-avangardni-izdanak-cuvene-porodice/, intervju-arhitekta-slobodan-bobo-mitrovic-u-misiji-budjenja-svesti-o-kulturnoj-bastini/