Devetu godinu za redom, Beč je proglašen gradom sa najboljim kvalitetom života na svetu. To je prvenstveno rezultat specifičnog načina socijalno odgovornog i pravednog planiranja koje je u Beču zastupljeno više decenija kao i “meke” urbane obnove i “kontrolisane modernizacije” koje nastaju u sklopu internacionalizacije grada od devedesetih godina prošlog veka i traje do danas. Tekst u fokusu, piše/foto: Ana Pajvančić Cizelj.
Karl Marx Hof
O STANOVANJU: U toku dugogodišnje socijalno-demokratske političke orijentacije grada, uspostavljen je model socijalnog i subvencionisanog stanovanja koji je stanove učinio kvalitetnim i dostupnim uz visoke estetske, ekološke i arhitektonske standarde. Na taj način sprečene su mnoge negativne pojave sa kojima se savremeni gradovi suočavaju, poput džentrifikacije, rezidencijalne segregacije, slamizacije i stambene oskudice. Razlika između „bogatog“ i „siromašnog“ dela Beča teško se uočava golim okom, što znači da su benefiti gradskog života u najvećoj mogućoj meri ravnomerno distribuirani. Danas preko 60 odsto domaćinstava u Beču stanuje u socijalnim ili subvencionisanim stanovima (poređenja radi, kod nas je taj procenat oko 5 odsto!). Grad Beč godišnje investira u izgradnju 5000 do 7000 subvencionisanih stanova što je oko 80 odsto ukupne stanogradnje.
Treba podvući da ovakva situacija nije nastala sama od sebe: ona je rezultat političke borbe radnika za bolje uslove stanovanja u prvoj polovini 20. veka. Od kada su social-demokrate osvojile vlast u Beču (period „crvenog Beča“ od 1919–1934) stanovanje postaje osnovni fokus javnih komunalnih politika (pored redistribucije dobara, univerzalnog pristupa infrastrukturi, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i slično). Već tada, planeri u Beču imali su jasnu predstavu o socijalnim aspektima stanovanja – na primer stambeni kompleksi građeni su tako da u njima postoje zajedničke prostorije za pranje veša, zajedničke kuhinje i otvoreni prostori između zgrada za decu, kako bi se žene emancipovale i rasteretile od kućnih poslova. Sve to predstavljalo je jasan otisak tadašnjeg društva u prostoru, potpuno različitog u odnosu na prethodni period otisnut u “privatnom” Beču iz 19. veka i naredni period nacional-socijalizma. Tipičan primer arhitekture crvenog Beča je Karl Marx Hof, stambeno naselje koje je i danas vrlo živo i vitalno.
Beč, Unutrašnjost stambenog naselja Karl Marx Hof
IZAZOVI SOCIJALNOG PLANIRANJA: Elementi ovakvog „socijalnog“ planiranja prisutni su i danas, iako se nalaze pred sve većim izazovima. Stanovanje se posmatra dvostruko: i kao mesto privatnog života i kao mesto (neplaćenog, kućnog) rada. Tako oni koji obavljaju poslove brige i druge kućne poslove (bio to muškarac ili žena), dospevaju u direktan fokus arhitekata i planera čije je zadatak da olakšaju obavljanje svakodnevnih rutina. Spratnost zgade i raspored prozora se, na primer,planiraju tako da osoba koja brine o deci može iz stana da pazi na decu koja su u dvorištu ( tako da može da ih vidi i čuje). Planiranjepočiva na mnoštvu podataka prikupljenih u odgovarajućim naučnim istraživanjima. Ti podaci odnose se na potrebe korisnika prostora u odnosu na njihov specifični socijalni, demografski i kulturni “background”. Zato je socijalna analiza prostora polazna osnova planiranja, ili, kako se to navodi u jednom od priručnika za prostorno planiranje – “Pre dizajniranja fizičkog prostora, socijalni prostor mora da bude analiziran”. Zadatak planera je onda pretvaranje mekih, socijalnih, subjektivnih kriterijuma u čvrste, objektivne principe i standarde planiranja. Zanimljivo je istaći da je planiranje u Beču više oblikovano „top down“ (od gore) nego „bottom up“ (od dole) pristupom.
Izgradnja: „Kada nas više ne bude, ovi zidovi će govoriti umesto nas”
GRAĐANI UČESNICI PLANIRANJA? Drugim rečima, građani ne uzimaju direktno učešće u procesu planiranja u značajnijoj meri ali se njihove potrebe indirektno sagledavaju kroz naučno vođeno prikupljanje relevantnih podataka.
Socijalna perspektiva u planiranju nije prisutna samo u toku prikupljanja podataka već u čitavom procesu planiranja, kao i u evaluaciji različitih projekata sa aspekta korisnika. Gotovo sve važnije odluke koje se tiču planiranja i dizajna (pa tako i one koje se odnose na izgradnju subvencionisanih stanova) donose se preko javnih konkursa koje vodi i organizuje grad. Proces je kompetitivan i otvoren za različite aktere (u tom smislu je tržišni) ali gradske institucije imaju značajne nadležnosti i pred privatne investitore postavljaju visoke socijalno-ekološke kriterijume koje ovi moraju da ispoštuju kako bi dobili subvenciju za izgradnju. Ti kriterijumi odnose se na blizinu i dostupnost zelenih površina, javnog prevoza, predškolskih ustanova, dečijih igrališta (za manju i veću decu), osvetljenosti (unutrašnjosti zgrade, okolnih prilaza i garaža), bezbednosti i slično. Tako se stvara jedan suptilan mehanizam koji omogućuje upliv privatne inicijative i novca ali u kontrolisanim uslovima koji garantuju da je kvalitet života na prvom mestu. Tako su u Beču svi projekti koji se podnose za javno sufinansiranje evaluirani u odnosu na to koliko su uvažili svakodnevne potrebe građana sa posebnim naglasnom na uvažavanje potrebe onih grupa čiji su interesi obično marginalizovani u planiranju (žene, stari i deca). Primer savremenog kompleksa socijalnog stanovanja nastalog po ovakvim principima je Frauen-Werk-Stadt – grad koji su izgradile žene za žene.
Frauen Werk Stadt, Grad koji su izgradile žene za žene
BUDUĆNOST: Ostaje da se vidi kako će se nove političko-ekonomske okolnosti u Beču (i Austriji) odraziti na tekovine ovakvog, jedinstvenog načina planiranja grada i na kvalitet svakodnevnog života u njemu. Ambicije i ciljevi planera menjaće se onako kako se budu menjali i kriterijumi za ocenu njihove uspešnosti!
Oprema teksta korzoportal
PROČITAJTE I: novi-beograd-o-jednom-konkursu-30-godina-kasnije, ada-medica-sacuvano-beogradsko-rajsko-ostrvo, foto-esej-beograd-uprkos-svemu-nas-grad, foto-esej-istanbul, metropolis-balkanskog-bespuca