Novosadski Teatar mladih „Mišolovka“ posle prinudne pauze izazvane virusom korone/pandemijom, priprema novu predstavu u ovom mesecu (jun, 2020). Njihov moto glasi – ako veruješ u ono što radiš, prepreke ne postoje. Kako je bilo na njihovoj predstavi uoči korone, u februaru, u Spomen- zbirci Pavla Beljanskog. Piše: Ljiljana Madžar. Foto: „Mišolovka“, arhiva. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Ibro Sakić, Jelena Zdravković Foto: Ljiljana Madžar
Vreme se neočekivano podelilo na ono pre korone i ovo posle korone, kada svi, kako znamo i umemo želimo da uhvatimo korak sa normalnim životu, pritom, ne znajući šta to uopšte znači. „Normalnost“ je sada ograničena strahom od virusa, nejasnim pravilima o fizičkoj distanci, nošenju maski/rukavica, (ne)dozvoljenom broju na javnim događajima… i ko bi tada razmišljao o pozorištu? Veliki, etablirani teatri i u vremenu kada su zatvoreni zbog pandemije/epidemije dobijaju budžetska sredstva za zaposlene, ali šta je sa malim, alternativnim teatrima koji nemaju ništa osim entuzijazma i publike čijim ulaznicama se finansiraju?
U vremenu pre korone, dugo sam priželjkivala da pogledam dobru pozorišnu predstavu, onu koja će me privući priči, na kojoj ću zaboraviti da pogledam koliko je sati iščekujući kraj, da ne zveram kako bih savladala dosadu. Rečju, želim predstavu koja mi nudi ideju i iskrenost. I tako mi se dogodio Teatar mladih „Mišolovka“, odnosno njihova predstava „Šest portreta Pavla Beljanskog“ odigrana u februaru (ove godine) u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Na FB stranici pročitala sam da igraju „Šest portreta Pavla Beljanskog“. Ulaz besplatan, treba se prijaviti unapred. Učinjeno! Privukla su me imena Jelene Zdravković i Ibra Sakića koji su osmisli “Mišolovku” i uspešno, godinama istrajavaju na tom projektu. Poznajem ih kao proverene zaljubljenike u pozorište…
… Ulazim u Spomen- zbirku Pavla Beljanskog sa grupom nepoznatih ljudi različitog doba. Niko ne zna šta nas čeka, o kakvoj predstavi se radi. Pojavljuje se mladić koji nam se šarmantno predstavlja kao kustos-glumac. Pokretom ruke pokazuje da ga pratimo. Tako je počela predstava “Šest portreta Pavla Beljanskog“. Ostali glumci su, kao i on, mladi, srednjoškolci, eventualno studenti. Verovatno zbog strasti koju unose u uloge, polazi im za rukom da nas uvuku u priču i da zaboravimo da pred nama nisu profesionalci. Proučavajući život diplomate i donatora, Pavla Beljanskog, odabrali su ključne moment iz njegovog života, obradili ih i adaptirali predstavu. Šetajući se sa mladim kustosom kroz galeriju, srećemo poznate slikare Savu Šumanovića, Nadeždu Petrović, Nedeljka Gvozdenovića i druge, ulazimo na otvaranje izložbe u Rimu i rukujemo se sa Pavlom Beljanskim, sedimo sa njim u galerijskom salonu, čitamo njegova pisma. Svedoci smo njegovih putovanja, razmišljanja i donošenja raznih odluka. Entuzijazam ovih mladih ljudi je ogroman, uspevaju da ga prenesu na publiku. Imponuje izbor ličnosti Beljanskog kako bi istakli univerzalne vrednosti. Više mi prijaju osobe koje poštuju, od onih koje preziru, naročito kada su u pitanju mladi. Predstava je trajala oko sata, a činilo se da je proletela za minut. Neko iz publike želeo je “produžetak”, drugi su bili tihi – bubice. Izašli smo zadovoljni. Ko nije znao za Pavla Beljanskog upoznao ga je, ko je znao nešto, saznao je više. Predstava je delo zajedničkog rada mladih glumaca „Mišolovke“, a sve je upakovao Ibro Sakić – reditelj, dramaturg i pedagog. Posao je obavio vrhunski!
Tetar mladih “Mišolovka” osnovali su 2013. godine Jelana Zdravković i Ibro Sakić sa idejom da pedagoškim radom sa mladima razviju njihovu ličnost kroz pozorišnu umetnost. Ukoliko se na ovakav način priđe ovoj umetnosti, deci se približavaju i literatura, razvijaju se sposobnosti izražavanja, organizacije, a sve kroz glumu. Krajnji „proizvod“ je javni čas, odnosno pozorišna predstava. Oko sedamdeset mladih polaznika podeljeno je u grupama prema uzrastu – osnovci do petog razreda, osnovci od petog do osmog razreda, srednjoškolci/studenti. Uz umetnički rad moraju da savladaju naizgled banalne prepreke – sredstva, rekvizite… Iako nemaju „krov nad glavom“ novosadski Teatar mladih „Mišolovka“ opstaje, postoji, stvara uz bezgranični entuzijazam. Iza njih su osmišljene predstave koje su imale publiku u raznim prostorima – Grčki mitovi, Putujuće pozorište Šopalović, Greta stranica 89, Hamlet u selu Mrduša Donja, San letnje noći. Neke su igrane jednom, neke više puta. Ovo pozorište bez stalne scene ne brine za publiku koja ih prati zah
tevajući reprize.
Obradovala me je najava da Tetar mladih “Mišolovka” priprema novu predstavu za jun (2020). Post korona sezonu otvoriće predstavom „Putujuće pozorište Šopalović“. Njihov svojevrsni moto glasi – ako veruješ u ono što radiš, prepreke ne postoje.
PROČITAJTE I: kultura-secanja-vladimir-stojanovic-odzaci-bastina-na-dlanu, nova-knjiga-kakva-zenska-zenska-strana-istorije, izlozba-marija-mara-rosandic-prva-skolovana-za-umetnost-fotografije, sentandreja-bastina-srba-u-madjarskoj-nova-muzejska-postavka