Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka na umetničkom prostoru tadašnje Jugoslavije nastaje scena koja radikalno raskida sa tadašnjim tendencijama modernizma i predstavlja se kao nova umetnička praksa pod nazivima neoavangarda, konceptualna umetnost i tekstualizam. Ovom poslednjom, prvi put na našim prostorima bavi se u svojoj hrestomatiji Silvia Dražić (Novosadski tekstualizam, Futura publikacije, 2018, Novi Sad) koja se fokusira na vojvođanske pesnike Branka Andrića, Slavka Bogdanovića, Vojislava Despotova, Janeza Kocijančića, Vladimira Kopicla, Miroslava Mandića, Slavka Matkovića, Mirka Radojičića, Judite Šalgo, Slobodana Tišme, Vujice Rešina Tucića i Milana Živanovića. Oni su bili zaokupljeni pitanjem jezika i teksta. Korzoportal prenosi deo Metodološka beleška.
Pomocija knjige u Svilari, Novi Sad
Potrebno je još nešto reći o strukturi knjige i njenom naslovu. Odlučila sam se da to bude Novosadski tekstualizam mada je tih godina… neoavangardna scena paraleno postojala i u Subotici i u Zrenjaninu. Ipak, njen centar bio je u Novom Sadu ka kojem konvergiraju i subotički i zrenjaninski autori i gde je njeno predstavljanje bilo najživlje i najredovnije, pre svega na Tribini mladih kojom je u to vreme rukovodila Judita Šalgo. Ne manje značajna bila je i delatnost časopisa. I mada u Zrenjaninu izlazi Ulaznica koja donosi tekstove Vujice Rešina Tucića, Dušana Bjelića i Vojislava Despotova a u Subotici Rukovet koja objavljuje radove Slavka Matkovića i Balinta Sombatija, novosadski časopisi Indeks, Polja i Uj Symposion poligon su na kojem se nova umetnička praksanajintenzivnije promoviše i afirmiše. Upravo zato svi oni u tom perodu doživljavaju zabranjene brojeve, kazne kao i često promene uredništva. Tekstualizam jeste bio fenomen koji se može detektovati na raznim tačkama vojvođanske umetničke scene ali njegova artikulacija događala se upravo u Novom Sadu, gde je konačno bio i najenergičnije obrisan. Zbog svega toga, ovaj naslov mi se činio najprimereniji.
Knjiga započinje preglednim uvodnim tekstom koji monogostruko podupire mnoštvo citata, datih na marginama. To su delom autopoetički iskazi pesnika koji su uvršteni u ovaj izbor a delom izvodi iz tekstova koji govore o umetničkim praksama, poetikama, autorima ili njihovim pesničkim knjigama. Ali uvek su to tekstovi autora koji su uvršteni u ovaj izbor, njihova uzajamna viđenja i čitanja. Ideja je bila da se izveštajima učesnika ili izveštajima sa lica mesta pokuša tekstu pridodati što više živosti i autentičnosti. Ovu odluku moguće je potkrepiti upravo još jednim citatom koji kao i svi ostali potiče iz istog kruga: „Citatnost nije nikakvo razbacivanje znanjem, ni potreba da bilo koga impresioniramo. To je komunikacija u ravni književnosti kada na svetlo dana izvlačimo reči, dragocene misli drugih pisaca, kada ih aktualizujemo, što je po meni sveta dužnost svakog pisca. Eto, ja sam ovde citirao pesnika Pjera Reverdija, za koga ne znaju baš ni svi pesnici, a njegova poezija je izuzetna, dragocena. I to nisam učinio da bih pokazao kako ja znam poeziju nekog pesnika, nego da vas samo podsetim na njega, da ga vratim u sećanje. Citat je evokacija, oživljavanje dragocenih iskaza, stihova bez kojih bi naši životi bili bitno siromašniji” (Tišma, Slobodan, “Pesma o priči, priča o pesmi”, Polja, 2007, br.446, str. 7-10)
Potom sledi jedna ekstenzivna mreža ili tabela koja prikazuje dinamiku objavljivanja tekstova u časopisima koji su mahom redovno objavljivali radove relevantne za ovu temu (Indeks, Polja, Uj symposion, Ulaznica, Stu-dent, Letopis Matice srpske, Problemi itd.), redosled njihovog pojavljivanjai preobražavanja u pravcu sve radikalnijih pesničkih i umetničkih praksi. U tabelu su uvrštene i izložbe i programi izvedeni na Tribini mladih, akcije koje su se odigrale u javnom prostoru na ulicama Novog Sada, kao i gostovanja umetnika i umetničkih grupa, nastupi organizovani van Novog Sada. Obuhvaćen je period 1968. do 1975. godine, sa par dodatnih godina u kojima su objavljeni tekstovi ključni za predstavljanje neoavangardne umetničke scene. Ideja ove tabele bila je da se paralenim nizanjem imena i objavljenih naslova, izvedenih programa i akcija dočara i oživi intenzitet umetničkih aktivnosti koji je u tom periodu prožimao kulturni i umetnički život grada, da se kvantitetom pokuša uloviti taj osobeni, u kulturnoj istoriji grada jedinstveni kvalitet, te da se predstavi strast i predanost mladih umetnika različite disciplinarne provenijencije izgradnji jedne nove umetničke paradigme koja je istovremeno podrazumevala kritiku i raskid sa onom koja je, podržavajući tada vladajuće odnose i strukture moći, u tom trenutku bila dejstvena.
Pesme su razvrstane u dve grupe. Najpre one koje sam nazvala „ranim radovima“ koje nagoveštavaju ili već začinju novi poetski obrazac i potom izbor iz poezija koja je pisana ili je zasnovana na teorijskim postulatima konceptualne umetnosti. Kod nekih autora uvrštene su i pesme koje nagoveštavaju ili već prave korake koji ih iz ove paradigme izvode. Gde je bilo moguće pesme su skenirane sa prvih izdanja i ovde tako reprodukovane.
Oprema teksta korzoportal
PROČITAJTE I: analize-eseji-sta-bese-neoavangarda, ulicom-judite-salgo, intervju-slobodan-tisma-2, intervju-zvonko-makovic-vizuelna-kultura, f-a-c-k-muzej-u-msuv-koncert-otvaranja, dejmijan-herst-u-novom-sadu, bozidar-mandic-utopija-kao-zivot