Da li će se Subotičani i Novosađani ponovo voziti tramvajima kao nekada? O ovoj temi se sve više priča u stručnim i narodskim krugovima. Da li je ukidanje tramvaja posle Drugog svetskog rata bila greška?
Sa demografskog stanovišta Novi Sad je zreo za tramvaj, dok Subotici nedostaje pedesetak hiljada stanovnika da bi takva investicija bila isplativa. Donja granica ekonomične eksploatacije tramvaja je 1.500 putnika u jednom smeru, po satu. Dve linije u Novom Sadu bi tu brojku sigurno dostigle. Aktuelnost teme podupiru veliki evropski projekti uspostavljanja šinskih ekoloških vidova saobraćaja i transporta, širenje mreže brzih železnica u Evropi, vraćanje tramvaja u gradove i prelaz na alternativne i ekološki održive vidove prevoza. Veći gradovi u okruženju nisu ni ukidali tramvaje i oni su do danas okosnica gradskog prevoza u Osijeku, Zagrebu, Bratislavi, Sarajevu, Segedinu i Temišvaru. Velike prestonice Balkana i srednje Evrope su takođe zadržale tramvaje, ali oni sada služe kao sekundarno prevozno sredstvo, jer su svi (izuzev Beograda) razvili kapacitetne metro sisteme.
Subotica
U Subotici je uveden tramvaj1897. u skladu sa tehničkim i civilizacijskim razvojem evropskih gradova i u korak sa tim vremenom. Tramvajska linija je vodila od Somborske kapije, pored Katedrale i Gradske kuće, zatim Korzom do pruge na Paliću. Dužina trase je bila 9 km, a ukinuta je 1974. Pre više od veka, 1911. i na novosadskim ulicama pojavio se tramvaj. Prva linija je vodila od Futoške kapije do Temerinske ulice, a druga od Železničke stanice do Pristaništa. Obe linije su se preklapale u današnjoj Zmaj Jovinoj ulici, na novosadskom korzu. Pola veka kasnije, tramvajski sistem je zamenjen progresivnijim autobuskim vidom prevoza, ponovo u skladu sa tehničkim razvojem i onovremenom modom. U isto vreme, brzorastući grad je preselio celokupan železnički čvor sa južnih na severna predgrađa. Na mestu nekadašnjih šinskih koridora grad je razvio druge vidove saobraćaja i komunikacija: centralni delovi su pretvoreni u pešačku zonu, novi bulevari na jugu i zapadu grada zamenili su nekadašnje železničke koloseke. U gradu se danas raspravlja o ponovnoj izgradnji nekadašnjeg železničkog mosta i tunela ispod Petrovaradinske tvrđave. Ali na mnogim mestima u Novom Sadu su ostali tragovi memorije na šinski saobraćaj: na Limanskoj pijaci, u Železničkoj ulici, Futoškom i Dunavskom parku, Temerinskoj ulici, ispod Tvrđave na Dunavu, u Gradiću.
U Subotici je sačuvano sećanje na tramvaj koji je građane vozio do Palića, a na početku ulice Matka Vukovića su sačuvana dva vagona, koja su dom maloj zanatskoj radnji.
Novi Sad, Zmaj Jovina ulica
Najnoviji planovi gradskih vlasti u Novom Sadu o uspostavljanju novog sistema tramvajskog saobraćaja ukazuju da je odluka o ukidanju tramvaja iz 1958. bila pogrešna. Urbanisti kažu da su trase novog tramvaja već ucrtane u planove, uz napomenu da je ovakav vid prevoza potreban, a u Gradskom saobraćajnom preduzeću odavno zagovaraju tramvaj kao štedljiviji i čistiji javni prevoz. Analize i Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2021. godine predviđaju paralelni razvoj autobuskog i tramvajskog sistema javnog prevoza putnika. Planirane linije tramvaja po novoj organizaciji tangiraju centar i ne uvlače se u pešačku zonu i najstarije delove grada.
Ako Subotica i Novi Sad budu vratili tramvaje na svoje ulice, oba grada će koristiti isti koncept planiranja i realizacije ovog posla: to će u oba grada biti potpuno novi sistemi koji neće pratiti trase tamvaja od pre sto i kusur godina.
Novi Sad, Pašićeva ulica
U Novom Sadu bi tramvajska arterija išla bulevarima Oslobođenja, Cara Lazara, M. Pupina i Futoškom-Jevrejskom, dok bi u Subotici verovatno išla duž Beogradskog puta, Maksima Gorkog i Segedinskog puta. Vraćanje tramvaja u strogi centar, u pešačku zonu, na centralni trg i Korzo, biće moguće samo za turističke svrhe, u okviru ideje oživljavanja memorije na nekadašnji tramvaj. To bi bila jednokolosečna pruga po kojoj bi cirkulisao spori obnovljeni vagon Trčika, Karuc, Omnibus, kako god da se nazove.
Sličan projekat je uradio Istanbul na svojoj čuvenoj Istiklal džadi, gde se romantični tramvajčić probija kroz reke šetača sa svojih 20 na sat, brzinom bicikla.
Istiklal džada, Istanbul
Suburbium iz Petrovaradina je na stogodišnjicu uvođenja tramvaja na ulice Novog Sada septembra 2011, u Kulturnom centru Novog Sada prezentovao Virtuelnu vožnju tramvajem i parnjačom po Novom Sadu. Održana u sklopu manifestacije Evropska nedelja mobilnosti, prezentacija je obuhvatila istraživanja nekadašnjih šinskih saobraćajnih sistema u Novom Sadu kroz istoriografsku, funkcionalnu i sentimentalnu priču ilustrovanu crtežima, fotografijama, fotomontažama i mapama.
Višeslojno istraživanje obuhvatilo je tri paralelna segmenta: osnivanje, razvoj i ukidanje tramvajskog i železničkog saobraćaja, savremeni tretman površina koje su nekad okupirale tramvajski i železnički koloseci i virtuelnu turističku vožnju kroz znamenitosti Novog Sada i Petrovaradina, koje se nalaze na trasama ukinutih tramvajskih i železničkih pruga. Autor (A. Stanojlović) nije se bavio planiranim kapacitetima i trasama, već se bazirao na istorijskoj ulozi železnice i tramvaja i na današnjem tretiranju javnih površina koje su dobile drumsku namenu. U ovom projektu su naglašene značajne promene u onovremenom društvu, civilizacijska vrednost uvođenja železnice i tramvaja, kao i tehnološka razvijenost prema drugim evropskim sredinama. Poseban segment istraživanja je predstavljalo prepoznavanje javnih prostora u Novom Sadu, koji su u prošlosti okupirale pruge, a danas imaju drugačiju funkciju: kapacitetni saobraćajni koridori, planirani budući koridori i pešački javni prostori.
Aleksandar Stanojlović
Ključne reči: tramvaj, reciklaža infrastrukture, turistički tramvaj, Novi Sad, Subotica, Suburbium
http://www.suburbium.org/blog
sr.wikipedia.org/sr/Новосадски_трамвај