Izložbom „Uroš Predić – Život posvećen lepoti i umetnosti“ Galerija Matice srpske obeležava 175 godina trajanja. Koautori su Igor Borozan i Snežana Mišić koja je za prateću monografiju napisala i tekst o slikaru – našoj nacionalnoj veličini. O radu na ovoj, i prethodnim izložbama koje s razlogom imaju epitet velikih, o izazovima kustoskog posla i osvajanju novih prostora na polju istorije umetnosti govori za korzoportal. Piše: Bojana Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Uvek me je zanimalo kako istoričari umetnosti, baveći se poznatim umetnicima o kojima postoje i studije i izložbe, pronađu novi ugao tumačenja. To mi otkriva muzejska savetnica Galerije Matice srpske Snežana Mišić koja uz osmeh priznaje “nisam ni svesna kako sve počne. U glavi imam zamisao projekta, ali onda stvari počnu da se razvijaju i sve se usložnjava novim otkrićima”.
Jedan od “ključeva” koji otvara nova vrata, prema rečima Snežane Mišić, leži u pisanoj građi koju je istraživala pripremajući izložbu “Uroš Predić – Život posvećen lepoti i umetnost” – Imala sam uvid u bogatu Predićevu korespodenciju, kako porodičnu, tako i sa javnim ličnostima, koju je vodio do poslednjih dana života. Ne biste verovali kakav rukopis je imao u svojim devedestim godinama, da ne govorim o sadržaju tih pisama. Bio je ne samo veliki slikar, već i jedan od naših najumnijih intelektualaca visoke književne kulture, ali nenametljive erudicije. Govorio je nekoliko jezika, bio je dosledan ličnim principima, visokomoralan i kada je umetnost u pitanju, i u životu. Bio je borac za socijalnu pravdu. Duhovno se usavršao na Šopenhaurovim filozofskim načelima.
Snežana Mišić, koautorka izložbe “Uroš Predić – Život posvećen lepoti i umetnost” u Galeriji Matice srpske i autorka teksta istoimene monografije niže podatke – Živeo je skoro jedan vek, u nekoliko država. Rođen je u Austrijskom carstvu, odnosno Austrougarskoj monarhiji, stekao je slikarsko ime u Kraljevini Srbiji, zatim u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi preminuo u Jugoslaviji (FNRJ). U prepisci sa prijateljima imao je kritički sveže opservacije o aktuelnim događajima.
Sličan istraživački proces koji se zasnivao na proučavanju arhivske građe Snežana Mišić sprovodila je kada je pripremala izložbu “Đura Jakšić – Između mita i stvarnosti” što je bio njen doktorat – O Đuri Jakšiću, pored istoričara umetnosti pisali su i istoričari književnosti, estetičari. Nisam ni bila svesna koliko je to veliki zalogaj. Mislimo da znamo sve, ali kad se suštinski proučava njegov život, što je bio slučaj i sa Predićem uostalom, otkrivala sam mnoge stvari koje nisu poznate. Naročito sam želela da demistifikujem mit o Đuri koji ga je pratio, pre svega da je ukleti umetnik, genije, boem, alkoholičar koji je vreme provodio u Skadarliji. To su devetnaestovekovni konstrukti o umetnicima koji su bili na margini društvenih događaja. Još jedan mit o Đuri Jakšiću jeste da je pesnik. Jeste, bio je, ali njegovo osnovno opredeljenje je slikarstvo. Od najranijeg detinjsta pripremao se da bude slikar. Među prvim srpskim umetnicima upisao je Akademiju finih umetnosti u Minhenu, ali nije istrajao do akademskog zvanja, te se nije ni etablirao kao slikar, iako je u svom kratkom životnom veku naslikao dvestotine slika što je zavidan broj”.
Istorija umetnosti je beskrajno polje za istraživače sa novim idejama i tumačenjima. Ipak, koliko je teško mlađim kustosima da postanu vidljivi, da osvoje prostor za sebe?
“Kada sam radila izložbu ‘Đura Jakšić – Između mita i stvarnosti’, sada ‘Uroš Predić – Život posvećen lepoti i umetnost’ osećala sam posebnu odgovornost i strepnju, jer su oni velika imena naše nacionalne umetnosti o kojima su pisali, ili čije izložbe su autorski potpisala značajna imena naših istoričara umetnosti. Kada govorimo o Prediću postoji monografija Miodraga Jovanovića, proučavan je i obrađivan Predićev život u raznim oblastima, pa sam brinula da li ću uspeti da osvetlim nove pojedinosti. Ali svaka generacija donosi nešto novo i mislim da sam na tom putu. U pitanju su i nova metodološka ispitivanja, multidisciplinarni pristup istraživanju umetničkih dela”.
U tom korpusu novih tumačenja, svakako su uz tehnološka dostignuća i metodološki postupci, pre svega multidisciplinarni pristup koji uključuje i antropologiju koja prema rečima Snežane Mišić doprinosi razumevanju umetnikove ličnosti u svakodnevnom životu “a to možete najbolje otkriti kroz njegovu ličnu prepisku, što sam primenila kada sam se bavila Đurom Jakišićem i Urošem Predićem. Osim toga, svako novo istraživanje i pisanje o nekoj temi osvetli nešto novo na polju nacionalne, ali i evropske umetnosti ”.
Autorima izložbe “Uroš Predić – Život posvećen lepoti i umetnost”, Igoru Borozanu i Snežani Mišić, od slikarevih 1700 radova nije bilo jednostavno da se odluče koje da odaberu za postavku u Galeriji Matice srpske. Izbor je počeo od najreprezentativnijih, da bi u krajnjem “zbiru” uključili dela iz dvadeset muzejskih i privatnih kolekcija od kojih se neka mogu videti prvi put. Jedna od izložbenih celina posvećena je Predićevim životnim i stvaralačkim prostorima, gde su izloženi ne toliko tipični umetnikovi radovi – panorama Beograda. “Nastali su za vreme Prvog svetskog rata, kada Predić nije izlazio iz ateljea, želeo je da se skloni od ratnih dešavanja u ‘svoj svet ideal’, kako je govorio. Tada je nastao i jedini akt koji je naslikao. Slično je bilo i za vreme Drugog svetskog rata kada je uglavnom radio portrete i religozne slike”, tumači mi Snežana Mišić.
Priznaje da je pored Predićevom prepiskom, u naučnom istraživanju bila fascinirana jednim delom koje nikada nije videla “uživo” – to je ikonostas u crkvi Svetog Đorđa u Bečeju (nekada Stari Bečej) koji je prvi Predićev crkveni slikarski rad – “Bila sam prosto ushićena veličinom ikonostasa i kompozicijom”.
Kako se oseća autorka izložbe kada izađe iz velikih projekata, u koji svakako spade i izložba “Evropski okviri srpskog simbolizma” (pored nje, autor je bio Igor Borozan) koju je Galerija Matice srpske priredila sa beogadskim Narodnim muzejom – “Kada se otvori izložba i sve dok traje, uz vođenja i tumačenja, ja sam u toj priči, uprkos drugim poslovima koje imam u galeriji. U poslednje dve nedelje tema je tekuća izložba o Urošu Prediću, ali se ponovo vratio i Đura Jakšić. Povodom 190 godina od rođenja snimamo dokumentarni film, tako da mi se čini da su moja sudbina Jakšić i Predić.”
Umesto lične karte – Istoričarka umetnosti, kustoskinja, na poziciji muzejske savetnice u Galeriji Matice srpske Snežana Mišić priznaje da prilikom vođenja kroz izložbu najviše voli interakciju sa publikom jer “pitanja dobro dođu, vidim da su zainteresovani”. U istraživačkom radu vezana je za našu nacionalnu istoriju umetnosti 19. veka, ali “bavila sam se Pajom Jovanovićem, simbolizmom, što zadire u prve decenije 20 veka”. Prati rad kolega pre svega iz nacionalnih muzeja, sarađuje i sa drugim ustanovama sa kojima to ostvaruje Galerija Matice srpske, kao i sa vlasnicima privatnih kolekcija što su joj prijatna iskustva, a ne bez ponosa ističe – “ Na Predićevoj izložbi imali smo dela iz dvadeset muzejskih i privatnih kolekcija”. U godinama je kada je već stvorila kustosko ime i spremna je da pomogne mlađima – “Kod nas u Galeriji Matice srpske došlo je do izvesne smene generacija, imamo mlade saradnike i otvoreni smo za sva njihova pitanja, dileme. Niko od nas starijih ne pravi se da je mnogo pametan. Radimo timski, ravnopravno”.
Ono što je sada naučno intrigira je “Dnevnik iz Italije” Uroša Predića koji bi joj bio osnova za širu priču boravka naših i stranih umetnika u Italiji na putovanjima poznatim kao Grand Tour. Srećno ti još jedno istraživačko Veliko Putovanje, Snežo!
PROČITAJTE I: galerija-matice-srpske-izlozba-zivot-san-smrt/, tekst-u-fokusu-igor-borozan-klasicno-u-delu-save-sumanovica/, skadarlija-i-propustene-sanse/, nevidljiva-istorija-tragom-nestale-srpske-varosi-u-budimu-crkva-u-tabanu/, sentandreja-bastina-srba-u-madjarskoj-nova-muzejska-postavka/,