Nedavno je objavljena zbirka pesama Stevana Bradića “Jastog” (Prelom, Novi Sad, 2021). Odabrali smo dve – iz poglavlja Odaje, 7 (Stephansdom), iz poglavlja Jastog, 6 (Simfonija). Foto: Biljana Simurdić

Odaje, 7, (Stephansdom)

Siva mermerna mašinerija, mreža bačena preko praznine zamrznuta između dva trajanja, prostrani trg sa nazupčenim rubovima, vertikale koje se pružaju u nedogled i pupoljci koji niču na vertikalama, bele testere, oštri vrhovi, početne kule, ganz romanisch, nepokretne i masivne, uvučeni prozori, sa kojih se može nadgledati populacija, zidovi probijeni kamenom čipkom, pocrnelom od čađi a potom očišćenom i sada skoro sasvim belom, dekorativna tela nalepljena na fasadi, figure unutar simuliranih stubova, lebdeći označitelji: njihova lica i odore, njihovi udovi i oreoli, sve to uglavljeno u komplikovanu konstrukciju, a ipak nedovoljno, nedostatno da izrazi ono o čemu svedoči, poput molitve da čvrstina zaista postoji, stubovi zaista postoje, kapela i monstranca, šareni komadići stakla, zvuci orgulja, carska sila, sve to postoji, i ova noć u kojoj prelazimo preko popločanog gradskog trga između dve ljudske smrti, i ona zaista postoji

Jastog,6, (Simfonija)

Leto

preteranost odložena u grlu

i rasipanje vlažnosti iz zajedničkog vodovoda

 

vrućina nagosti i nedostatak svrhe

su već nešto drugo

i skoro spakovane vidimo ih izložene na rafovima

tržnice

 

ljudi izlaze i ne prestaju da okupiraju spoljašnosti

tela se sakupljaju na rubovima naseljenih zona

i lagano teže

ka opštim mestima

 

turističke agencije prodaju ispražnjeno vreme

dvodimenzionalne utopije

i uzore koje nam valja podražavati

 

evo

sasvim pritisnuti svojom mladošću

pojedinci naprežu mišice do pucanja

i ne proizvode neophodan užitak

 

žene prevrću svoje zažarene udove

i obećavaju ono što ne mogu da ispune

kako bi ispunile ono što

moraju da žele.

 

leto

i ulice tržnica u tranziciji ispunjavaju se

starijom gospodom

u izgužvanim frakovima

koje više nema ko da pegla

 

oni pričaju jedni s drugima

oni puštaju jezik u oplodnju

i on postepeno

razotkriva

da mirovina ne porađa nikakve plodove

zrelosti.

 

ko je na vreme zakasnio

nikada neće nadoknaditi rascep

na koji je osuđeno

sopstvo.

PROČITAJTE I: nova-knjiga-stevan-bradic-jastog/, oni-koji-dolaze-osvajanje-likovnog-prostora-danica-bicanic/, beograd-urbana-energija-devedesetih/, bastina-vojvodine-razvojni-lokaliteti-backa-topola/, moj-grad-berza-rada-u-novom-sadu/, jevrejska-zajednica-u-srbiji-pre-holokausta/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *