Od ideje do njenog ostvarenja nije lak put / Per aspera ad astra. Sledi priča o ulasku u preduzetništvo, a sama reč “preduzetnik” govori da je reč o osobi koja nešto preduzima. Umetnica Ana Oparnica Tegeltija za početak porodičnog posla/ family business odabrala je Podgrađe Petrovaradinske tvrđave. “Mislim da je najvažnije kad ste se već opredelili da počnete neki posao, da istrajete, da savladate težak period dok ne dođu rezultati, da budete svestrani, da širite svoju ideju, da širite i mrežu proizvoda, i mrežu saradnika.“, kaže za korzoportal Ana Oparnica Tegeltija.
Ana Oparnica Tegeltija u svom ateljeu/radionici
Ko je Ana Oparnica Tegeltija – Završila je Školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, zatim se uputila na studije turizma gde nije pronašla svoje stvaralačko „Ja“, zatim se zaposlila na mestu gde nije imala dodira sa umetnošću, zatim se uz podršku roditelja odlučila da napusti posao „sa platom“ i počela je da ostvaruje svoj umetnički san dizajnirajući nakit, učestvovala je na gradskim prodajnim izložbama, zatim je odlučila da postane preduzetnica i registrovala je svoju delatnost, od Grada Novog Sada dobila je dozvolu za prodajnu tezgu u pešačkoj zoni gde je najviše suvenira, uz njega i njen unikatni nakit, zatim se udružila sa sestrom sa novom idejom i tako počinje porodična priča preduzetnika. U međuvremenu je dobila javna sredstva za samozapošljavanje , zatim sertifikat za stare zanate, učestvuje na gradskim i pokrajinskim konkursima, dobija sredstva ne baš velika, ali je zadovoljna, recimo kupi repromaterijal…
Ana Oparnica Tegeltija, odluka u glavi – Najvažnije je da se „gura“ u početku i kad ne vidite pomak, jer danas mnogi počinju da se bave kreativnim radom, ali brzo odustaju, jer ne vide odmah napredak, zaradu, isplativost posla, zahteve tržišta. Mislim da je najvažnije kad ste se već opredelili za tako da kažem bizns, da istrajete, da prođete težak period dok ne dođu rezultati, da budete svestrani, da se vaša ideja, priča širi, da pratite trendove, da izbacujete nešto novo, da širite i proizvode i mrežu saradnika … Sve je počelo u „sopstvenoj sobi“ – U početku je bilo jako dobro, bila sam zadovoljna što radim kod kuće, imala sam vremena za malog sina i drago mi je da sam taj period života posvetila njemu. Ipak, posle nekoliko godina došlo je do zasićenja u smislu da sam shvatila da nisam produktivna, da ne mogu da se isključim od kućnih poslova i da provedem šest sati samojim nakitom kao da sam na poslu. Moj dan se rasplinjavao na sinovljeve domaće zadatke, ko dolazi, ko odlazi, na spremanje i milion drugih stvari i ono što bih mogla da napravim za jedan dan, ja razvlačim na deset. To je bio momenat kada sam rešila da van kuće pronađem svoju radionicu u kojoj će vladati samo moja radna i kreativna energija…
Sestre Ana i Nataša u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave/Gradiću
Ana Oparnica Tegeltija, sestra u porodičnom poslu – Novo je da se u posao uključila i moja sestra Nataša. Pre svega moja velika želja bila je kupimo lokal gde bismo prodavale moj unikatni nakit, ali i nakit drigih dizajnera. U tome su me podržali roditelji i našli smo predivan lokal u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Dve godine sam obilazila oko njega i maštala. Mojoj sestri koja je psihološkinja dopala se ideja i rekla je da bi želela da radi sa mnom. Kupili smo lokal, roditelji su bili glavna pomoć i tu sada zajednički otvaramo porodičnu radnju gde će biti naše rukotvorine, moj tata se bavi kožom, moja sestra će biti najviše u radnji, komuniciraće sa potencijalnim saradnicima i jako sam srećna i uzbuđena što ćemo početi u septembru kao prava porodična firma…
Ana Oparnica Tegeltija, nakit, torbe – Radim nakit, kožne narukvice , a od skoro sa tatom torbe, on je bolji u tom zanatskom delu, učim uz njega. Moj nakit je prepoznatljiv u Novom Sadu, kupuju ga Novosađanke. To su kao neka mala slikarska platna, volim da slikam i kao podlogu korstim polimersku glinu, sada i drvo, zatim površinu oslikam koloritno, igram se kolažima i sve glaziram. Moj nakit je autentičan, sada ga kombinujem sa drvetom, drvo mi je novo otkrovenje tako da sam ga „ubacila“ i u torbe u kombinaciji sa kožom, i kao podlogu za nakit. Dopalo mi se kako sve izgleda. Pravim nakit na način da je bude u trendu. Nekad se posle godinu, dve zasitim istih materijala i motiva, pa onda osetim potrebu da moram nešto novo da dodam, onda to uradim i eto nove energije. Moj nakit je živih boja i najbolje pristaje uz malu crnu haljinu, ili crnu majicu. Namenjen je i devojkama, i ženama kojima godine nisu važne.
PROČITAJTE I: summer-in-the-city-vodic-kroz-alternativni-beograd, foto-esej-exit-2018-petrovaradinska-tvrdava, jasminka-petrovic-leto-kada-sam-naucila-da-letim, groznjan-grad-umetnika-pola-veka-trajanja