Plastični otpad je nova pretnja civilizaciji 21. veka. Paradoks je što  čovek proizvodi svog trovača i opasnog neprijatelja flore i faune – plastiku. Korzoportal prenosi tekst sa portala Nauka kroz priče.

DSCN8222

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više. Prema podacima koje je prikupio ugledni „New Scientist“, samo u toku 2016.godine, u svetu je proizvedeno ukupno 280 miliona tona plastike.

U tome prednjači Kina u kojoj je nastalo 29 odsto, zatim Evropa (19%), SAD, Kanada i Meksiko (18%) i Azija bez Kine i Japana (17%). Proizvedena plastika ubedljivo najviše koristi se za pakovanje (40%), a zatim za izgradnju (20%).

Šta se dalje dešava sa proizvedenom plastikom? Zašto je to odjednom postala tako važna tema?

Oko tri četvrtine proizvedene plastike ubrzo odbacimo. Oko 80 odsto odbačene plastike završi u životnoj sredini i na deponijama. Slike takve naše svakodnevice su poražavajuće: svake godine osam miliona tona završi u okeanu – jedu je ribe, a onda mi njih. Stomaci kitova nasukanih na obale prepuni su plastičnog otpada, foke su zapetljane u đubre, plaže su prepune smeća, a pored puteva – i sami smo svedoci – gomila se isti otpad. Direktne posledice po običnog čoveka, procenjuje se, tek će se osetiti jer, kako su objavili nedavno svi svetski mediji, ako se ne promeni način na koji se upotrebljava plastika, do 2050. godine u okeanima će biti više plastike nego ribe.

U Srbiji poslednjih meseci često se govori o potrebi da se smanji upotreba plastičnih kesa, a ista tema aktuelna je u gotovo svim zemljama sveta. U pojedinim državama vlade i preduzeća, svesne posledica dosadašnje potrošnje, rade zajedno da smanjenju upotrebe plastike, a naročito one za jednokratnu upotrebu, kao što je plastika za pakovanje, plastične kese, slamke i drugo.

Problem sa plastikom je što dosadašnja strategija sakupljanja i recikliranja ne daje rezultate. To je zato što je iskorišćena plastika bezvredna i zato što je proizvođaču jeftinije da proizvede novu nego da reciklira upotrebljenu. Oko 50 odsto PET-a, plastike od koje se prave flaše pogodne za reciklažu, sakupi se u reciklažnim centrima širom sveta, ali se samo sedam odsto reciklira dok ostatak tu ostaje večno.

Šta mi, pojedinci, možemo da uradimo?

Možemo da smanjimo upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu – kesa, slamki, plastičnih flaša, plastičnog pribora za jelo… Da koristimo čvrste „obične“ sapune umesto tečnih. Da otpad koji se može reciklirati ne da bacamo u kontejnere gde će plastika biti pomešana sa svim ostalim otpadom. Da plastiku koju želimo da odbacimo predamo sakupljačima sekundarnih sirovina. Da plastiku koja se može reciklirati prodamo kompanijama koje se bave reciklažom (a kojih ima i u Srbiji i čak mogu da dođu na vašu adresu) ili da je odnesemo u reciklažni centar. Da radije kupujemo kod kompanija posvećenih ordrživoj proizvodnji, koja u proizvodnji koristi materijale koji se mogu reciklirati. Da stvarno koristimo (glupi ) ceger.

M.Đ.

Oprema teksta korzoportal

https://naukakrozprice.rs

PROČITAJTE I: promolite-nospispis-po-ulici-napadamo-kada-najmanje-ocekujetepjacete-nisu-za-nasstop-splavovima-pobedila-korupcijulondonski-soho-u-opasnosti-od-gubljenja-identiteta

 

By admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *