Na konkursu za pešačko-biciklistički most na stubovima srušenog Franc-Jozef mosta preko Dunava u Novom Sadu, koji bi spojio novosadsku i petrovaradinsku stranu (Podgrađe Petrovaradinske tvrđave) pobedilo je idejno rešenje koje potpisuju Fedor Jurić, Ivan Šuić i Ognjen Graovac većina je iz beogradskog studija Zabriskie. Konkurs je raspisao Grad Novi Sad. Foto: Idejno rešenje mosta
U obrazloženju žirija za pešačko-biciklistički most na stubovima srušenog Franc-Jozef mosta preko Dunava u Novom Sadu navodi se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“, kao i da se uklapa u celokupan ambijent i ne narušava vizuru Petrovaradinske tvrđave“.
Idejnim rešenjem rešenjem za pešačko-biciklistički most predviđen je pešačka staza širine 6 metara sa daščanim popločanjem kao i biciklistička staza široka 3 metra od tartana. Između njih su dodatni sadržaji u širini od 1,5 metra koji sadrže klupe za sedenje, zelenilo i solarne kolektore.
Na konkurs je stiglo pet rešenja od kojih je odabran pobednički rad, dodeljene su druga i treća nagrada kao i jedan otkup.
Rezultati konkursa za pešačko-biciklistički most odmah su podelili stručnu javnost u Novom Sadu. Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada navodi za N1 da „postoje dobri razlozi da ovde postoji drumski most i potrebna je šira debata o tome koji most treba izgraditi, a ne da se dekretom odlučuje o tome, politički. Bez mosta, stanovnici Petrovaradina bili bi odsečeni od grada“. Takvo mišljenje ne deli profesor Novosadskog univerziteta Vuk Bogdanović sa Fakulteta tehničkih nauka – „Uradili smo analizu šta bi se desilo kada bi se ovog trenutka saobraćaj zatvorio u Beogradskoj ulici i preusmerio na okolne saobraćajnice i po sadašnjem obimu saobraćaja, to apsolutno ne bi pravilo veće probleme„.
Ideja o podizanju mosta na stubovima na kojima se do 1941. nalazio most Franca Jozefa nije nova. Godine 2008. raspisan je konkurs na kome je izabran projekat slovenačke firme koji je podrazumevao drumski most sa četiri kolovozne trake i proširivanjem, odnosno probijanjem tunela ispod Petrovaradinske tvrđave. Projekat je Grad Novi Sad platio je više od 120 miliona dinara i nikada nije realizovan.