U galeriji „Platoneum“ Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu otvorena je izložba „Olga Olja Ivanjicki – Sazvežđa“. Izložbu je priredio „Fond Olga Olja Ivanjicki“, a bila je povod uglednom novosadskom arhitekti Savi J. Forkapiću da otplovi u vreme kada je kao student bio na jednom od njenih kultnih hepeninga… Piše za korzportal.
Sava J. Forkapić: Listajući moju arhivu pozivnica za likovne izložbe na kojima sam bio, a godinama sam ih nekako intuitivno sakupljao, naiđoh na Oljinu originalnu POZIVNICU iz davne 1966. godine. Pozivnica se odnosi na avangardni MamUtsKI HepPeniNG koji je hrabro Olja organizovala. Hepening se dešavao na Kosančićevom vencu u Beogradu, 26. aprila 1966. godine, znači pre pola veka. Sve se odigravalo u kasnim večernjim satima u dvorištu zgrade njenog ateljea, u epicentru njenog sveta. Ovaj nesvakidašnji događaj za Beograd okupio je veliki broj ljubitelja avangardne umetnosti kao i znatiželjnike, među kojima sam bio i ja. Pozivnica, ako pažljivo analiziramo njen sadržaj nije samo dokument vremena već i moguć eksponat za izložbu o Oljinom stvaralaštvu.
Sa izložbe u N.Sadu, 2016. foto: Sava J. Forkapić
Ova predstava – događaj privukla je i moju pažnju, kao tada mladog znatiželjnog studenta arhitekture s navikama stečenim na kultnoj Tribini mladih u Novom Sadu. Tako sam postao tada i svedok mnogih kulturnih dešavanja u Beogradu.
Izložba u N.Sadu, 2016.
To je bilo vreme mladih avangardnih umetnika, zamah grupe Mediala, Olje Ivanjicki, njoj bliski Leonid Šejka, Miro Glavurtić i drugi …. kao i zamah moderne umetnosti u Beogradu. Nastajao je uveliko novi duh na srpskoj likovnoj sceni, koji nam je ostavio veliko nasleđe. To je vreme kultnih beogradskih Oktobarskih salona, na sceni je i novootvoren Muzej savremene umetnosti na Ušću….
Kao student arhitekture u Beogradu, slušao sam velikane naše arhitekture: Nikolu Dobrovića, Bogdana Bogdanovića, Bogdana Nestorovića…. uz asistenciju tada mladih – Ranka Radovića, Siniše Vukovića (član “Mediale”) i drugih.
Izložba u N.Sadu, 2016.
I na kraju uspelog Hepeninga nisam mogao da odolim a da ne tražim autogram od autorke, multimedijalne dive, a tu se našao i autogram Džumhura – velikani kojih su otišli sa ovog sveta.
Ostali su samo veliki, neizbrisivi tragovi i sećanja.
Ova POZIVNICA je samo malo podsećanje na vreme kada je sve bilo moguće, makar se tako čini u mom sećanju.
PROČITAJTE I: studija-vukota-tupa-vukotic-bezvremeno-delo-arhitekte, ranko-radovic-knjiga-o-njegovom-likovnom-radu, https://korzoportal.com/ranko-radovic-u-zaboravljenom-gradu, slobodan-tisma-2, intervju-laslo-vegel, intervju-zelimir-zilnik, intervju-predrag-vranesevicmuzika-uvek