Ovog leta 2019. pred čitaocima je nova knjiga/roman – „Magareće uši“, istoričarke umetnosti Olivere Skoko (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, 2019). Među koricama knjige su „prustove madlene“.
Oliveru Skoko (Zrenjanin, 1974), pored toga što je autorka izložbi, od kojih je jedna, grandiozna „Dakle, vi ste taj Uroš Predić?“ posle prostora Salona Narodnog muzeja Zrenjanin prešla u Galeriju Srpske akademije nauka i umetnosti (mart 2018), prepoznajemo i kao istoričarku umetnosti koja piše fikciju. Njena nova knjiga „Magareće uši“ je svojevrsna knjiga – spomenar u kojoj je opisala sebe i osobe koje su obeležile njen život u periodu odrastanja i suočavanju sa majčinom smrću u kasnijim godinama. Povod za nastanak romana je majčin rukopis koji je pronašla pored njenog bolničkog kreveta pošto je umrla. Inspirisana onim što je pročitala u maloj svesci, dodala je svoju priču. Tako je nastala knjiga „Magareće uši“.
„… Magareće uši. Tako su naše učiteljice nazivale iskrivljeni deo ćoška na papiru koji je formirao mali trougao, a koji je svedočio o našoj neurednosti i nepažnji dok smo ispisivali sveske. Ali mama nije bila ni neuredna, ni nepažljiva. Magareće uši su nastale usled pisanja u ležećem položaju. Ispravljajući taj papirnati trougao, setila sam se još jednih magarećih ušiju. Onih na zidu koje je Bogdan tako savršeno pravio, a ja samo pokušavala da učinim isto…“
Olivera Skoko je u romanu „Magareće uši“, vodeći se majčinim kratkim rukopisom nastalom u bolničkom krevetu, oduvala prašinu sa svojih uspomena koje je oplemenila fikcijom. U romanu se nižu događaji u kojima su pored nje i uže porodice, familija, proslave rođendana u osnovnoj školi (… Sedeli bismo u jednoj sobi… mama slavljenice bi iznosila one čuvene sendviče sa margarinom, salamom, krastavcima i narendanim kačkavaljem… pili smo sokić, ponekad u onim malim staklenim flašama ili tetrapaku. I pušili one žvake što su ličile na cigarete. Na kraju bi došla torta…).
Ljubav je suština romana „Magareće uši“ Olivere Skoko. Opisuje je toplim i oporim živopisnim rečima koje joj ne manjkaju što je već prepoznato u njenim ranijim rukopisima. Ljubav sa Bogdanom kao i svaka počinje u zanosu, da bi se u svakodnevici topila, možda podstaknuta i neuspešnom „borbom“ da dobiju dete. Ali… pročitajte, krajnji ishod se ne naslućuje.
Kako kaže autorka o majčinom rukopisu „osim stilskog ujednačavanja i nekoliko pravopisnih grešaka, gotovo ništa nisam promenila iz tog njenog dela“. Deo iz tog rukopisa – „Dobijali smo pakete od stričeva iz Amerike. Bila je to lepa garderoba al’ polovna. Ja od toga ništa nisam nosila, jer mi je sve bilo veliko. Mojim sestrama je odgovaralo. Kad su one iznosile, došao bi red na mene. Danas imam dva kalupa za razvlačenje cipela koji su nam stigli iz Amerike. Dobro mi dođe da raširim nove cipele. Kakva uspomena. To nema niko. Bilo je tu i nekih krema protiv reume. Mama se mazala njima, a da li joj je pomoglo, ne znam. Al’ iz Amerike su...”
Nova knjiga Olivere Skoko „Magareće uši“ donosi čitaocu mirise života – bolest, rađanje, smrt, ljubavne susrete i rastanake, izmamiće osmehe i suze. Ovo je knjiga koju možete staviti pod jastuk da bi vam donela lepe snove.
PROČITAJTE I: nova-knjiga-korculanski-dir, nova-knjiga-kakva-zenska-zenska-strana-istorije, nova-knjiga-milena-dragicevic-sesic-umetnost-i-kultura-otpora, nova-knjiga-vladislav-bajac-hronika-sumnje