Neodvojivi deo identiteta Istre je belo vino malvazija, iako ovde postoje i druge bele sorte. Poluostrvo Istra, nazvano prema ilirskom plemenu Histri, nosi pečat Rimljana, Venecijanaca, Austrijanaca i nekadašnje Jugoslavije. U tom poslednjem periodu vinari su bili u zadrugama i proizvodili male količine za svoje porodice. Danas se proizvode znatno veće količine, a o kvalitetu naspram nekadašnjeg ne treba ni raspravljati.
Vinograd kod Motovuna
Malvazija je vino boje slame, prijatnog mirisa, umerene svežine, odiše rezervisanošću (ko voli vino shvatiće poentu). Nije kraljevska sorta poput chardonnaya niti vesela poput belog sauvignona… Isto toliko su tipični i teran, boje od ljubičaste do crvene, crni borgonja, pinot i merlot. Pažnju privlače i dve muškatne sorte zanosne arome – momjanska i ruža porečka.
Familija malvazije je velika, raznolika i uključuje crvena desertna španska vina koja nisu nimalo nalik istarskoj verziji. Vuče poreklo sa jugoistočnog Peloponeza tj. ostrvca Monemvasia nastalog u zemljotresu, davno. Venecijanski trgovci su prodavnice vina nazivali malvasie. Kupovali su vino u Grčkoj i na Kipru i prodavali ga dvorovima na severu Europe. Srednjovekovna trgovina vinima postajala je sve unosnija, a najčešće se trgovalo malvazijom. Spoznaja o malvaziji širila se Evropom, pa ga Šekspir u Ričardu III pominje već u prvom činu, a u Henriju IV najavljuje – Evo ga kako dolazi onaj nitkov sa Bardolfa sa nosom boje malvazije.
Malvazija se ukorenila u Istri kao nigde drugde i najrasprostranjenija je sorta vinove loze koja se uzgaja od davnih vremena. Udruženje istarskih vinara i vinogradara Vinistra je izgradila sistem kontrole kvaliteta malvazije stavljajući oznaku IQ na flašama autohtonog vina malvazija. Time se prati put ovog proizvoda od vinograda do konačnog proizvoda koji se nađe na rafovima vinarija ili supermarketa. U Poreču se svakog maja održava godišnji sajam vina Vinistra i to je najrelevantnije hrvatsko vinsko takmičenje. Ocenjuju se vina, maslinova ulja, rakije i pršuti. Pobednik Vinistre postaje zvezda istarske vinske scene.
Vinistra logo klastera i sajma
U Poreču na Rivi se u junu održava redovni Festival malvazija. Ustanovljen je i Dan vina – Wine day, Dan otvorenih vinskih podruma u Istri.
U Brtonigli, gradiću u središnjoj Istri, održava se Fešta istarske malvazije. Okolina mesta je okružena najkvalitetnijim vinogradima i Fešta je članica međunarodne mreže Citta del vino. Na ovom lokalitetu se održava biciklistička trka Staza istarske malvazije koja vodi kroz vinograde od Brtonigle do mora i mesta Karigador. Ovaj gradić je u prošlosti bio luka u koju su se na brodove ukrcavala hrastova debla za potrebe mletačkog Arsenala, a potom i za izvoz vina sa područja Brtonigle. Naziv Karigador potiče od italijanske reči caricare (ukrcavanje).
Vinograd u Istri
A šta prezalogajiti uz zanosno vino imena malvazija? Dobro slažu riblji specijaliteti i školjke. Ko ne voli morsku hranu tu je istarski pršut. Šparoge idu uz sve. Za gurmane daleko od mora kojima se flaša malvazije nađe na stolu, neka na trpezi budu svakojaka mesa, testenina i zeleno povrće – na primer planinske vrste pršuta, suve ili pržene kobasice, šnicle, rinflajš, testa, uz dodatak kelja, spanaća, špargli i mladog luka. Da, da, bitno je zeleno povrće! Ne šargarepe i cvekle… Gozba!
Inače, najbolji istarski proizvod nije vino, već je to maslinovo ulje! O tome drugom prilikom posle nazdravljanja čašom, ili čašama, istarske malvazije. A to što smo otputovali u ruralno na korzoportalu koji proučava urbanu kulturu i baštinu, znak je ne priznajemo granice kada se radi o energiji stvaranja i kulturi življenja.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: istra-inspirit, istrazivanje-prostora, francuska-arhitektura, Malvazija