Kulturni centar Lab u Novom Sadu bio je sinoć (29. jul 2019) mesto za one koji vole improvizovanu muziku zasnovanu na džezu, tradicionalnoj narodnoj muzici, ovog puta čula se i kompozicija iz ranog baroka. Gostovao je Szilárd Mezei String Sextet, a korzoportal je bio na licu mesta. Šta je o konceptu ovog, i ostalih koncerata, rekao osnivač Silard Mezei. Foto: Manja Holodkov
Silard Mezei (1974) je violinista, kao kompozitor istražuje odnos improvizacije i kompozicije, uključujući elemente džeza, tradicionalne mađarske muzike, ali i prerade klasične, odnosno umetničke muzike. Szilárd Mezei String Sextet je osnovan 2018. godine, a članovi ansambla su muzičari – improvizatori iz Srbije – Vojvodine, Mađarske i Rumunije – Transilvanije. Repertoar ansambla čine kompozicije Silarda Mezeija kao i prerade. Ovo je samo jedan od ansambala koji je osnovao.
Silard Mezei o konceptu koncerata – Nikada nemamo temu koncerta. Postoje različiti sastavi za koje napišem program, a sviramo imrovizovanu muziku. Kompozicije imaju takvu dramaturgiju da postoji mesto za improvizaciju. Večeras smo u Novom Sadu svirali džez, moje kompozicije i ranobaroknu muziku, naravno na naš način. Mi to zovemo “savremena improvizovana muzika” iako ni to nije precizno, jer “savremeno” je ono što se stvara danas. Narodna, tradicionalna muzika mi je važna inspiracija, tako i džez, stvarno ne bih mogao da odgovorim na pitanje o našem konceptu.
Silard Mezei o muzičarima sa kojima sarađuje – Ansaml Szilárd Mezei String Sextet koji je svirao večeras u Kulturnom centru Lab, osnovan je prošle godine. Na radionice koje sam držao došla su i dvojica iz Translivanije, Rumunije – kontrabasista i violinista. Dobro smo se razumeli i tako smo osnovali ovaj sekstet sa dva kontrabasa, dve viloine, čelom i violom. Sa čelistom sarađujem 25 godina, sa violinistom više od pet godina, sa dvojicom iz Rumunije godinu dana. Ovo nam je prvi koncert sa ovakvim programom. Posle Novog Sada idemo u Sentu, Kanjižu i Segedin.
Silard Mezei o mestu improvizovane muzike u Srbiji, entuzijazmu… – Na javnoj sceni sam od 1991. godine. Za ovakvu muziku nema prostora onoliko koliko mislim da bi trebalo. Možda ima više nego ranije, ali nedostaje finansijska podrška. Mi sviramo, jer volimo da sviramo, ali od nečega se mora i živeti. Dosta je teško, u Mađarskoj je malo bolje, još bolje u drugim evropskim zemljama, ali je svakako bolje neko pre 15 godina. Ovo raditi bez entuzijazma ne bi bilo moguće. Trebalo bi više prostora za ovu muziku, ali sve ide u pravcu komercijanog što nije naše opredeljenje. Imam različite sastave. Imam i jedan trio jako dugo, pa još jedan sekstet, pa neke formacije u Italiji. Uvek je u svemu improvizovana muzika.