Ivana Štopulj (Pančevo, 1990) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer keramika. Status mastera primenjenog umetnika stekla je tezom “Govor tela” na istom fakultetu. Samostalna izložba u “Parobrodu”, grupne izložbe, kolonije. Jedna od osnivačica – “Atelje – Škola keramike” u Beogradu. Živi i radi na relaciji Pančevo – Beograd. Piše: Snežana Baralić Bošnjak. Foto: lična dokumentacija Ivane Štopulj 
Ivana Štopulj
Od prve šake gline do današnjeg digitalnog doba, izrada predmeta, artefakta od keramike je prešla dug istorijski put. Kako uspevaš da pratiš i usaglašavaš svoja umetnička istraživanja i sve inovativnosti na polju keramike koja spada u tradicionalno najstarije umeće brojnih kultura i drevnih civilizacija?
Trudim se da sledim osećaj, da me on vodi i usmerava kako u životu tako i u umetnosti kojom se bavim. Emocija je za mene veoma važna vodilja i težim da i pored silnih pritisaka i „moranja“ koje nam okolina nameće, zadržim svoje mišljenje i senzibilitet. Nekad imam osećaj kao da se borim protiv vetrenjača, ali želim da ostanem svoja.
Kako funkcioniše Atelje-Škola keramike koju si osnovala sa koleginicom? Koliko taj angažman doprinosi promovisanju tvog stvaralaštva na polju keramike ?
Prošle godine (2017, prim. korzoportal) osnovala sam sa koleginicom školu keramike i vajanja koja nosi naziv „Made with love ceramics“. Do skoro smo se nalazili u Kolarčevoj ulici, u srcu Beograda i delile smo prostor sa još tri divna umetnika, ali smo zbog obima nas dve odlučile da odemo u drugi prostor koji je u okolini Južnog bulevara. Naši učenici, oni koji pohađaju školu uživaju da provode vreme radeći sa glinom, kažu da ih to opušta i presrećni su kada svoje radove mogu da ponesu sa sobom i sutradan da koriste taj tanjir, šolju i slično, ili pak da se dive skulpturi koju su sami napravili i koja im krasi enterijer. Škola je otvorena za sve uzraste, a možete nas pratiti na instagramu.
Koliko pratiš konkurse, kolonije i da li taj angažman pomaže ili odmaže u procesu umetničkog stvaranja?
Učestvujem često na grupnim izložbama i likovnim kolonijama i to mi je zaista značajno u karijeri, jer druženje i povezivanje sa ljudima koji su u svetu umetnosti utiče na moj profesionalni razvoj. Volim sa njima da provodim vreme na likovnim kolonijama, jer smo tada nerazdvojni po nedelju dana i za to vreme razmenjujemo iskustva, svi smo dobro raspoloženi i „plodan je teren“ za rad i nova stvaralaštva.
Da li sebe smatraš više preduzetnicom nego umetnicom, kada uspevaš dobro da plasiraš svoju umetnost u utilitarne svrhe ?
Moj odgovor je “Da”. Ali je to meni izuzetno povezivanje lepog i korisnog. Srećna sam što sam završila Fakultet primenjenih umetnosti i baš smer za keramiku, jer smatram da je i te kako profitabilan. Od kako sam završila fakultet, znala sam da od ovoga ako si vredan, radan i talentovan može lepo da se živi. Početak je uglavnom težak, ali ja nisam posustajala ni u jednom trenutku, i to ne želim ni u budućnosti. Za uspeh u ovom poslu potrebne su ideja, dobra organizacija i kvalitetna okolina.
Ciklus “Debele žene”
Ivana Štopulj: Trenutno radim ciklus „debele žene“ za crnogorsko tržište i u tome mi pomažu dve koleginice.
Moje radni dan traje često i po deset sati, ali sam srećna što radim ono što volim i što vidim da moj rad podržava i okolina.
PROČITAJTE I: 47-salon-umetnosti-panceva, odliv-mozgova-najgorca-cokolada, foto-esej-virpazar, pravila-letenja-ne-poleci-masinom-ako-nisi-siguran-da-leti, summer-in-the-city-vodic-kroz-alternativni-beograd