Knjiga obimne građe “Urbani život Beograda između vizije i realnosti” istoričarke umetnosti Marte Vukotić Lazar imaće svoje čitaoce, pre svega među stručnjacima koji se bave istraživanjem beogradskog urbanizma (Filozofski fakultet u Prištini sa privremenim Sedištem u Kosovskoj Mitrovici, 2023). Korzoportal
Za pojam “urbanizam” u vikipediji piše (lat. urbanus, gradski, varoški): uređenje gradova s obzirom na estetske, higijenske i praktične potrebe stanovnika. Marta Vukotić Lazar upustila se u veliki poduhvat da istraži kako je uređivan Beograda uzimajući u obzir period velikih generalnih planova 1923,1950, 1972, zatim izmene i dopune 1985, da bi devedesetih godina počela tranzicija kada se menja planska politika.
Koliko se od zacrtanih planova ostvarilo, a koliko su se menjali u odnosu na društveno –
političku konstelaciju? Marta Vukotić Lazar kaže za korzoporal – “Kroz te planove može da se vidi ne samo kakva je bila politika, nego volja države da se nešto gradi i realizuje. Što se tiče planske dokumentacije, regulative kako bi trebalo da bude, mislim da je uvek bila savršena. Problemi nastaju kada počne realizacija u kojoj se pojavljuju kao vrlo bitni subjekti investitori. Tada je važno napraviti vezu između poželjnog i realnog, između htenja i mogućnosti. U svim vremenima postoji ta borba između planera i investitora. Planer ne može da sprovede zamišljeno ako se ne dogovori sa investitorom. Nekada je to bila država, sada je privatnik što otežava realizaciju”.
Podseća na veliki zamah izgradnje Beograda posle Drugog svetskog rata što se vidi iz generalnih planova 1950, 1972, zatim dopunama iz osamdesetih – “U tim godinama veliki je zamah da se gradi i to se vezuje za gradonačelnika Beograda Branka Pešića, ali u suštini država je ta koja je podržavala da se napravi plan izgradnje metroa, zatim železnička stanica u Prokopu, satelitska naselja oko grada. Onda dolazi do velike stagnacije. Ali do tada je postojala ozbiljna planska politika, maksimalno je moglo da se uradi. Bio je to uglavnom timski rad ozbiljnih profesionalaca”.
O gorućim problemima Beograda – Napominje da problem bespravne gradnje postoji od raspada Jugoslavije. “Preko noći su nicali objekti koje ne možete da pratite, cele beogradske opštine bile su nadograđene, trebalo ih legalizovati”. Pominje potrebu zelene regulative, zatim pitanje splavova koje je do danas aktuelno.
Marta Vukotić Lazar u Uvodu svoje knjige piše – “… Istraživanje smo započeli podrobnije se baveći događajima i pojavama u Beogradu, počev od druge polovine XIX veka, perioda kada je na tom mestu već bio oformljen centralizovani državni aparat, utemeljeno građevinsko zakonodavstvo, kao i savremeno planiranje i graditeljstvo, posredstvom upravnih državnih ustanova… To je ujedno i vreme kada Beograd postaje rasadnik svih dešavanja vezanih ne samo za njegovu sopstvenu istoriju ili kulturu, već i novih stremljenja čitave Srbije na putu modernizacije, po ugledu na značajne evropske gradove…”
U Poglavlju Osvrt na razvoj planiranja od završetka Drugog svetskog rata do početka sedme decenije XX veka, osvrće se na značajnu ulogu arhitekte Nikole Dobrtovića koji je važan za Generalni plan Beograda iz 1950. “iako urbanisti često kažu da je arhitekta Miloš Somborski njegov autor. Dobrović je zaslužan za stvaranje urbanističkih instituta posle 1945, ne samo u Srbiji, već širom Jugoslavije. Kada govorimo o Beogradu, on je bio spiritus movens za formiranje centralnih zona, a zovu ga i ocem Novog Beograda”.
Marta Vukotić Lazar svoje istraživanje za knjigu “Urbani život Beograda između vizije i realnosti” zaustavlja na početku devedesetih godina 20. veka jer “ova konzumerska arhitektura nije moja tema”. O Beogradu danas – “Mora da postoji život starog i novog. Uspeh jednog grada je da očuva staro i gradi novo. Mi smo svedoci da se brišu stara zdanja i da se na tom prostoru grade neboderi, nešto što nema dušu grada. Imperativ je da se nasleđe sačuva i da se nađe modus kako da to novo funkcioniše pored starog. Od nekoliko zacrtanih objekata u generalnim planovima Beograda iz 1923. i 1950. godine neostvaren je i beogradski metro. “Mislim da je to glavni zadatak. Metropola ne postoji bez metroa”, kategorična je Marta Vukotić Lazar.
Štampanje ove knjige realizovano je uz podršku Legata prof. dr. Božidara Milića iz Podgorice
PROČITAJTE I: galerija-sanu-nikola-dobrovic-pod-zastavama-modernih-pokreta/,marta-vukotic-lazar-arhitekta-nikola-dobrovic-zivot-delo-i-doba-kome-je-pripadao/, spomen-zbirka-pavla-beljanskog-pestanski-djaci/, dans-polemika-na-rusevini-moderne-misli-zgrada-generalstaba-beograd/