Jedan od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca Klaudio Magris gostovao je u Beogradu u prepunoj “Sali Amerikana” Doma omladine. Povod za književno veče su dva romana koja duže vreme privlače pažnju domaće publike – Mikrokosmosi i Dunav. Ali to nije sve! Korzoportal na licu mesta.
Klaudio Magris, Nataša Gavrilović
Romanom Dunav i zbirkom novela Mikrokosmosi, Magris je ponudio novu književnu formu savremenog evropskog romana i priču narativnog „Ja“ koja teče od početka do kraja. Njegove dve značajne teme su Mediteran i Dunav i one, svaka na svojstven način, označavaju oba dela. Učesnici ove izuzetne književne večeri su istakli da su osnovne karakteristike Magrisove književnosti poigravanje sa književnom formom i odnos književnosti i istine kroz dijalog sa istorijom i filozofijom.
Svako putovanje je putovanje od sebe – promišljao je Odisej vrativši se na Itaku dok se pitao da li smo isti kao pre putovanja. Identitet nije nešto što smo stekli i nasledili, već nešto što se stalno menja, otkriva, istražuje i nadograđuje… Magris raspravljajući o ovim temama nastavlja misli Džejmsa Džojsa i Itala Zveva, njegovih sugrađana, Tršćana. Sledi putokaz književnog Trsta koji oduvek ovaj srednjoevropski grad na moru vodi ka Odiseju, Uliksu, putovanju kroz prostor i vreme… Putovanje je i prelazak granice, a Trst je zanimljiv i zbog toga što je sa svih strana okružen granicama… Magris je detinjstvo proveo na Cresu i državna granica tada, kao i danas u Trstu, bitan je deo njegovog života, ne samo geografska, već granica Bića.
Sala Amerikana Doma omladine u Beogradu, veče K. Magrisa
Dunav je osa evropske civilizacije koji upija glasove, jezike, iskustva. Istorija Dunava je istorija Evrope. Na obalama Dunava, kao i na obalama Mediterana, Magris se pita šta je bilo pre početka pripovedanja i kojim tokom su se priče vremenom nadovezivale – da li je to život koji ostaje na obali reke ili mora, ili iskustvo neidentiteta nadživljava sva prethodna iskustva?
Klaudio Magris je u brojnim susretima u Beogradu, ovog 20. januara možda shvatio da su ovdašnji čitaoci njegovog dela utonuli i u najveću evropsku reku i u najlepše svetsko more zahvaljujući njegovim književnim rečima. Možda su stanovnici Srbije i Podunavci, i Mediteranci!? Ko čita, razumeće.
Klaudio Magris je bio gost Italijanskog instituta za kulturu i beogradske izdavačke kuće Arhipelag.
PROČITAJTE I: trst, istorijska-pozorista-evrope-u-jadranskoj-ruti, dunavski-dijalozi-emotion-sta-nas-pokrece