U Kulturnom centru Zrenjanin priređena je izložba „Grad u arhitekturi/Arhitektura u gradu, Bečkerek – Petrovgrad – Zrenjanin. 18/17“. Obuhvaćena su dva perioda u čijem fokusu je moderna arhitektura u gradu između dva svetska rata (otuda u naslovu “18”, odnosi se na godinu 1918) i posle Drugog svetskog rata (otuda u naslovu “17”, odnosi se na godinu 2017). Autorke Vesna Karavida i Jelka Đorđević istražile su objekte moderne u Zrenjaninu i prikazale da ovaj grad u arhitekturi ne zaostaje za svetskim trendovima. Korzoportal na licu mesta.
Zrenjanin je obeležen vrednom graditeljskom baštinom u oblasti koja se naziva moderna arhitektura/arhitektura moderne. Na žalost, ovde je u znatnoj meri porušena ili devastirana. Srećom da do danas postoje objekti koji podsećaju na vredno arhitektonsko nasleđe ovog značajnog banatskog grada u kome su radili poznati arhitekti poput Dragiše Brašovana i Đorđa Tabakovića. I srećom da postoje one koje istražuju… Jedna od autorki projekta u čijem fokusu je bila moderna arhitektura Zrenjanina – Vesna Karavida podseća na slavnu prošlost grada – “Dopustili smo da nestanu velelepne zgrade klasicističke orijentacije nastale početkom 19. veka. Ovde su radili poznati arhitekti u to vreme, pre svega budimpeštanski koji su i bili profesori na tehničkim fakultetima. Stoga mislim da to ne može a da ne napravi trag, neku potku za kasnije. Za danas!“
Vesna Karavida: “Ovo su tek relativno nova istraživanja arhitekture između dva svetska rata. Krenule smo od arhivskih istraživanja. Neke stvari su poznate kao na priemr da je ovde Dragiša Brašovan bio ikona naše moderne, on je bio gradski arhitekta godinu dana kada je došao iz Budimpešte sa akademskih studija. On nije ostavio modernu kao građevine, jer je bilo još suviše rano, tek je izašao sa akademije. Međutim ono što je obeležilo arhitekturu Zrenjanina između dva svetska rata su dela Đorđa Tabakovića. Ali mi smo otkrile i neke lokalne graditelje koji su ostavili zrela funkcionalistička arhitektonska dela potpuno u duhu moderne. To je zanimljivo i nastavićemo istraživanja prvenstveno privatnih vila gde su radili lokalni, zrenjaninski graditelji.”
Jelka Đorđević jedna je od dve autorke izložbe „Grad u arhitekturi/Arhitektura u gradu, Bečkerek – Petrovgrad – Zrenjanin. 18/17“ i kaže – “Prikazale smo primere reprezentativne savremene arhitekture Zrenjanina. Ovo je grad koji ima šta da pokaže počevši od moderne arhitekture do Drugog svetskog rata, a i posle, do danas. Značajni objekti koji su obeležili izgled grada dobijali su nagrade i na arhitektonskom prostoru Jugoslavije. Danas je to, recimo, Hala sportova”.
Jelka Đorđević: “Na ovoj izložbi htele smo da pokažemo taj internacionalni stil koji postoji u Zrenjaninu kao nešto novo, osobeno i da se naslanja na savremenu modernu arhitekturu koja postoji u svetu. Ustvari, htele smo da dokažemo da je Zrenjanin deo sveta… Zgrade Vodotornja, Vojvodjanske banke – to su reperne tačke, Novo groblje, objekat Mesne zajednice „Dositej Obradović“ dobio je „Borbinu nagradu za arhitekturu“ 1982, Hala sportova „Kristalna dvorana“ je dobila nagradu „Ranko Radović“ kao najbolji izvedeni objekat u Srbiji. To su objekti koji daju osobenost Zrenjaninu, oni imaju elemente savremene arhitekture koja postoji u celom svetu, ali i osobenosti arhitekture Srbije, Jugoslavije i svega što čini naš arhitektonski prostor”.
PROČITAJTE I: bojan-kojicic-arhitektura-secesije-u-velikom-beckereku-zrenjaninu, arhitektonska-fotografija-fokus-na-modernizam-ii, intervju-relja-ivanic-arhitektura-u-objektivu