Dragana Kojić (Novi Sad, 1968 – Novi Sad) tiho nastupa na svojoj prvoj samostalnoj izložbi skulptura od keramike (u ovo pandemijsko nevreme bez svečanog otvaranja) u Malom likovnom salonu KC Novi Sad (18. mart – 3. april 2020). Njen likovni izraz pandan je muzici minimalizma. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Dragana Kojić na novosadskoj sceni je prvo prepoznata kao umetnica koja se bavila fotografijom. Izlagala je na desetinama kolektivnih izložbi u zemlji inostranstvu/pet samostalnih. Njena svedena, precizna, mirna fotografija u izvesnom smislu navodila je zamrznutim, skulpturalnim pejsažima da sledi još nešto. To “nešto” ovaplotilo se u skulpturama od keramike koje imamo priliku da vidimo na njenoj prvoj samostalnoj izložbi, nažalost u turobno vreme pandemije. Dragana Kojić tiha Novosađanka, oduvek kao sklonjena od buke i besa sveta, da nije zlokobne pandemije, verovatno bi poželela izložbu bez svečanog otvaranja.
Dragana Kojić za korzoporta – Izložene skulpture od keramike u novosadskom Malom likovnom salonu radila sam u braon, sivoj i beloj glini. Neke površine skulpture obrađene su keramičkim glazurama, na nekima nisam intervenisala, na većini velikih površina sam intervenisala glačanjem, šmirglanjem da bi se dobila faktura kamena. Tehnika je kamenina uglavnom, znači da su skulpture pečene na skoro 120 stepeni. Da, ovo jeste minimalistički pristup, nije kitnjast – sve što radim karakteriše odsustvo bilo kakve dekoracije, ornamenata. I u primenjenoj umetnosti izrađujem keramičke predmete bez dekoracije, sve je svedeno na bazične elemente i oblike.
Danilo Vuksanović u Katalogu za izložbu skulptura od keramike Dragane Kojić – … Umetničko nastojanje oličeno u kamernoj postavci u sebi krije još jednu reminiscenciju. To su zlatni akcenti na pojedinim radovima koji nas tiho podsećaju na činjenicu da je nekada u katedralama sve bilo pozlaćeno. Između nas i zlata, ostalo je samo vreme koje jedino možemo obuhvatiti umetnošću. Baš kako to čini Dragana Kojić.