U Galeriji savremene umetnosti Zrenjanin održava se izložba “Fantastika” (17. maj – 23. jun 2021) na kojoj su predstavljena dela petnaest umetnika iz zbirke ove Galerije. Autorka/kustoskinja je Sunčica Lambić Fenjčev. Foto: Galerija savremene umetnosti Zrenjanin.
Milan Popović, Objekat, 1953, ulje na platnu 46x39cm
Na izložbi “Fantastika” u Galeriji savremene umetnosti Zrenjanin predstavljena su likovna dela nastala od sredine 50-tih do kraja 80-tih godina dvadesetog veka. Prikazani su imaginarni, fantastični svetove umetnika, ili se na radovima mogu prepoznati elementi fantastičnog. Iako uticaji koji podstiču ovo stvaralaštvo potiču iz istorijskih avangardi 20-tih i 30-tih godina, često nije uspostavljena jasne veze sa tim pravcima.
Kustoskinja izložbe Sunčica Lambić Fenjčev. Radovi Siniše Vukovića
U Galeriji savremene umetnosti Zrenjanin predstavlјena su dela umetnika od kojih su neki imali jasnu ideju o tome da uvode fantastiku u svoja dela i priznavali uzore istorijskih avangardi u svetu i kod nas, dok su neki od predstavlјenih autora na sebi svojstven način došli do svog ličnog umetničkog izraza koji možemo povezati za fantastikom. Predstavlјena su dela Ivana Tabakovića, Igora Vasilјeva, Milana Popovića, Siniše Vukovića, Svetozara Samurovića, Zorana Petrovića, Aleksandra Lukovića, Lazara Vujaklije, Ksenije Divjak, Bogolјuba Ivkovića, Nikole Jandrijevića, Stevana Maksimovića, Tivadara Vanjeka i Rudolfa Brkića. 
Ksenija Divjak, Bogoljub Ivković na izložbi “Fantastika”
Kroz zbirku Savremene galerije Zrenjanin (osnovana 1958) koja čuva umetnička dela nastala uglavnom u Umetničkoj koloniji Ečka (osnovana 1956) može se dobiti uvid u modernu i savremenu srpsku i umetnost jugoslovenskog umetničkog prostora od sredine pedesetih godina 20. veka do danas. Naročito su tokom početnih godina od osnivanja kolonije 1956. do 1964. godine, koje su bile ispunjene optimizmom i entuzijazmom kako stvaranja novog posleratnog društva u celini, tako i umetnika pojedinačno, u Umetničkoj koloniji Ečka aktivno učestvovala neka od najznačajnijih umetničkih imena sa ovih prostora koja su formirala umetničku atmosferu tog vremena. Nakon pedesetih godina 20. veka koje su bile obeležene umetničkim previranjima i borbom umetnika za oslobađanjem umetničkog rečnika od tada nametanih socrealističkih dogmi, tokom šezdesetih godina prošlog veka aktuelne tendencije u umetnosti kreću se sve više prema apstrakciji… Miodrag B. Protić piše u svom delu „Srpsko slikarstvo XX veka“ da „Koren fantastike šeste i sedme decenije jeste i u prirodnom uticaju nadrealizma … Jer, više nego za svoje profesore, mladi slikari bili su vezani za svoje prijatelјe pesnike i esejiste vaspitane nadrealističkom lektirom… Usvajajući fantastiku i jedan reformisani nadrealistički program, oni su se sve više kritički određivali prema osnovnim idealima šeste decenije.“
PROČITAJTE I: foto-esej-o-knjigama-macetu-i-macoru/, foto-esej-o-knjigama-macetu-i-macoru/, tekst-u-fokusu-marija-djuric-kako-da-vam-ne-propadnu-ovogodisnje-odluke/, drvene-kuce-povratak-prirodnom/, natasa-maksimovic-knezic-sloboda-vredi-vise-od-gomile-para/