Sanjamo spavajući, ili budni sanjamo, ili ne sanjamo uopšte, ili sanjamo pa zaboravimo, ili zaboravimo, pa sanjamo? Foto esej: Piše/Foto: Bojana Karavidić
Moja komšinica Mira i ja palimo sijalice na terasama „čelo dvorišta“ čim nebo poprimi zagasitu boju. Nekada prvo ona, nekada ja. Kad se sretnemo u lokalnoj špeceraj prodavnici, gledamo se kao zaverenice, one koje šire svetlost…
… drvo uvek procveta u proleće i uvek je isto i uvek je zanosno, danas je vetar zanjihao krošnju cvetova…
… vozila neutaživo osvajaju prostor baroknog grada, nije san…
… maštam da me koraci odvedu u Zemlju čuda…
… zid nije prepreka, već zaštita…
… pukotina nije provalija…
… planovi nemaju rok trajanja.
PROČITAJTE I: s-povodom-vitomirka-vita-trebovac-dve-pesme/, casopis-dometi-dve-decenije-od-smrti-vojislava-despotova/, intervju-natasa-oparnica-vracar-vreme-da-postojimo-jedni-za-druge/, expeditio-nova-publikacija-i-mapa-podrucja-kotora-koja-su-na-listi-unesco-a/, poezija-dragana-mladenovic-da-ne-budes-modra/, /vikend-prica-hladnoca/