Karta za prvu reprizu predstave „Karakteri“ u Šabačkom pozorištu koju je režirala Novosađanka Mia Knežević „proizvela“ je šetnju nas četvoro kroz centar Šapca. A šetnja je „proizvela“ fotografije i po neku rečenicu. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Na prvi pogled Šabac mi se prikazao kao grad, a još više kada sam videla moćnu zgradu Narodne banke koju je projektovao 1937. godine Bogdan Nestorović… Da nepotizam nekada i nije loš, istorijski je primer Šapca – Prvi zamah u razvoju grad Šabac dobija po završetku ratnih dejstava u Drugom srpskom. Ovaj period se poklapa sa vremenom uprave prosvećenog Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša, koji je bio jedini pismen od braće i čovek širokih i naprednih nazora. On je Šapcem upravljao petnaest godina, i za to vreme je mnogo toga iz korena promenio i unapredio ukupan život dotadašnje turske kasabe (Wikipedia).
… dok tutnji milenijum, mrvice prošlih vremena opstaju…
… nadomak Šabačkog pozorišta život ima svoje boje…
… večne isprepletene žice, tako je na Mediteranu, o Balkanu da ne govorim. Zašto bi u Šapcu bilo drugačije?…
… u pešačkoj ulicu drugačije su boje…
… Kulturni centar Šabac, uoči pozorišne predstave baš nam je dobro došla Marija Dragojlović…
… kako oslabiti? Lako, zaljubi se…
… Šabačko pozorište, cilj dolaska u Šabac. “Karakteri” Mie Knežević i Đorđa Petrovića, prema motivima Teofrastovih “Karaktera”. Ovi Karakteri, iako imaju uporište u kolevci evropske civilizacije, u predstavi su ujedno oblikovani i tako da predstavljaju glavne infantilne crte našeg mentaliteta. (Iz programske knjižice, autori teksta). Rediteljka je Mia Knežević.
Odosmo iz Šapca nasmejani prepričavajući replike iz predstave. Eppur si muove, pa i kada sam u Srbiji!
PROČITAJTE I: sabacko-pozoriste-premijera-dva-viteza-iz-verone/, sodros-survivor-kamp-kulturom-za-odbranu-novog-sada-od-poplava/, suma-u-betonskoj-dzungli/, poezija-radmila-petrovic-ne-umem-toplije/