U podne, jedne septembarske srede potegla sam «čak» iz Budve u Kotor. «Već smo bili, što opet da idemo tamo?», pitanjem odgovora moja budvanska ekipa. «Pa,baš zato što smo bili», odgovaram i hvatam prvi autobus. Posle pola sata vožnje, na ulasku u Kotor autobus upada u beskrajnu kolonu i više stoji nego što se kreće. Nas nekoliko putnik odlučuje da nastavi peške… Piše/Foto: Foto: Bojana Karavidić
I, sve je isto kao lane, i kao prethodnih nekoliko godina. U Bokokotorskom zalivu pogled zaklanja brod grad – kruzer. U znak protesta, ne fotografišem jedinstveni zaliv…
… reč «Vardar» na tren budi jugo nostalgiju…
… kotorska pijaca takoreći uz more, ne menja mesto više od stotunu godina, a to je prostor između bastiona Korner i Valier gde upadamo u turstičku zamku i fotografišemo mediteranske proizvode… niko nije savršen…
… prvi pogled kada se uđe u Kotor je na Trgu od oružja – Kula sa satom na kojoj vreme ne stoji…
… ispod venaca brda i planina nastao je grad Kotor, u Bokokotrskom zalivu koji je na UNESKO listi…
… onda još jedan udar nostalgije… ulaz u bioskop u kome su možda uređaji 21. veka, ali to nisam proverila…
… kafić “Lektrika” čija je Wi-Fi lozinka u vezi sa Teslom…
… sasvim obična mediteranska slika – mačke kolo vode…
… Kotor dostojanstven, trpi udare turista koji okupiraju planetu Zemlju i, verovatno šapuće belim kamenim kućama – “Strpite se, žene! I ova vojska će proći”.
PROČITAJTE I: in-memoriam-borka-pavicevic-kotor-1947-beograd-2019, expeditio-prvih-20-godina-svetionik