Bauhaus je pokret, umetnička škola, svojevrsna filozofija 20. veka oličena ne samo u arhitekturi već u sveobuhvatnom poimanju odgovornosti prema društvu, pritom ne izuzimajući estetiku. Osnivač je Valter Gropijus. Odjeci Bauhausa danas, u Berlinu očiti su. Foto esej: Ildiko Erdelji.

Kongresna hala, Kuća kultura sveta

Kongresna hala u Berlinu ima burnu istoriju. Zgrada koju je projektovao američki arhitekta Hju Stabins bila je prilog SAD za međunarodnu izložbu građevinskih radova Interbau. Otvorena je 19. septembra 1957 godine. Kao simbol arhitekture moderne Zapada, trebalo je da bude uzor zemljama Istočne Evrope. Do 1980. u Kongresnoj hali su se održavale međunarodne konferencije, kulturni događaji i sajmovi. Početkom 1989. tu se uselila novoustanovljena Kuća kultura sveta. Na prvoj izložbi predstavljena je turska kultura u Nemačkoj.

Arhitekta Valter Gropijus 1919. godine imao je ideju za koju je pridobio nekoliko istomišljenika i tada je osnovao školu Bauhaus, do danas globalno priznatu i poznatu. Šta je suština njegove ideje?…

… škola koju je osnovao Gropijus pripada vremenu neposredno posle Prvog svetskog rata – Velikog rata i ona predstavlja novi način poimanja umetnosti…

… Gropijus je u školi Bauhaus umetnost približavao životu, osmislio je školu u kojoj su bili spojeni umetnost, stvaralaštvo, ali i proizvodnja…

… kao i svakom pokretu, sledio je Manifest u kome su predstavljeni postulati o društvenoj odgovornosti onih koji je na bilo koji način kreiraju…

… “Polazna ideja je, za to vreme je bila radikalna, a potpuno je aktuelna i danas. Posvetiti se projektovanju predmeta i komunikacija koji će biti široko dostupni svima, bez obzira na klasno poreklo i socijalne pozicije, a da pri tome budu estetsko  i upotrebno relevantni…” (Stanko Crnobrnja, “Politika”, Kulturni dodatak)…

… među profesorima Bauhaus škole bili su Vasilij Kandinski, Paul Kle, Pit Modrijan i drugi koji su  stvaralaštvom menjali svet.

PROČITAJTE I: moma-njujork-yu-arhitektura-1948-1980izlozba-moderna-arhitektura-u-zrenjaninudans-polemika-na-rusevini-moderne-misli-zgrada-generalstaba-beograd, intervju-relja-ivanic-arhitektura-u-objektivu, marta-vukotic-lazar-arhitekta-nikola-dobrovic-zivot-delo-i-doba-kome-je-pripadao, izlozba-arhitekture-doajeni-milenija-i-darko-marusic, roterdam-antologijski-primeri-savremene-arhitekture

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *