Postoji li danas umetnost koja ima karakteristike područja odakle je umetnik ili je ona univerzalna? Zahvaljujući brzom tehnološkom razvoju omogućene su mobilnost i dostupnost različitog sadržaja, umetnost se stvara i izlaže globalno ali se i globalno konceptualizuje. Iako umetnika, pa tako i njegovu umetnost determinišu razni činioci iz njegovog okruženja, geografska lokacija ne može biti odlučujuća.Dunavski dijalozi povod su za razmišljanje Slavice Popov, kustoskinje u zrenjaninskoj Galeriji savremene umetnosti.
Autori i kustoskinja (prva levo) Mirjana Blagojev,slede, Ksenija Kovačević, Slavica Popov (kustoskinja), Tadija Janičić i Nikola Macura.
Koncept Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi dozvoljava da svaka zemlja iz regiona predstavi aktuelnu umetničku scenu. Ove godine (2015), pored predstavljanja Srbije (kustoskinja Svetlana Mladenov) iskorišćena je privilegija organizatora kako bi što više bili zastupljeni domaći umetnici i da bi se uključili u dijalog sa inostranim umetnicima, te je prvi put predstavljena i Selekcija Vojvodine.
Radovi na izložbi: (prvi levo) Tadija Janičić, slede Nikola Macura, Monika Sigeti
Umetnička scena u Vojvodini je izuzetno raznovrsna, bogata i energična. Za njeno predstavljanje (kustoskinja je autorka ovog teksta) odabrani su umetnici – Mirjana Blagojev, Tadija Janičić, Ksenija Kovačević, Nikola Macura i Monika Sigeti, pripadnici generacije koji imaju različite izlagačke stragije i koncepte, a koji igrom slučaja trenutno rade na geografskoj teritoriji Vojvodine, tu žive ili su tu rođeni. Pre 60 godina za selekcije vojvođanske umetnosti se podrazumevalo da pored geografske pripadnosti umetnika Vojvodini i njihova umetnost bude vojvođanska, odnosno da teme njihovih dela budu vojvođanski život i čovek, ali i da sam način izražavanja ima vojvođanski naglasak. Dugo su se vodile polemike čak i oko tehnika koje pogoduju vojvođanskim slikarima, a one su i tada a naročito danas i više nego izlišne.
Radovi na izložbi:(prvi i drugi levo) Mirjana Blagojev, sledi Ksenija Kovačevi
Tokom godina umetnost je osvajala svoje slobode, umetnici streme autentičnom izrazu i njihova umetnost se lišava geografskog određenja, izrasta iz fiksiranih lokacija ali postaje globalna. Stoga se ne može reći da danas vojvođanska umetnost ima neku specifičnost u odnosu na srpsku ili svetsku umetnost. Dunavski dijalozi zadali su ovogodišnju temu Umetnost u doba (ne)emotivnosti koja dozvoljava da se kroz umetnost sagleda kakvo je društvo u kome živimo, da li u njemu ima mesta za emocije i empatiju, koliko takva situacija (ne)pogoduje umetničkoj produkciji, šta nju pokreće i šta ona pokreće. Ubrzani razvoj i neminovne promene su realnost savremenog društva, a emocije nam pomažu u prilagođavanju novonastalim situacijama, one su reakcije na neki događaj ili promenu i one nas takođe pokreću na akciju. Isto kao i emocije, tako i umetnost (koja je često stvarana na osnovu emocija ili u cilju postizanja određenih emocija) u toj neravnoteži u savremenom društvu uvodi balans ili nagoveštavajući drugačije odnose i modele ili konstatuje probleme/stanja i pokreće posmatrača na razmišljanje, komunikaciju ili delovanje.
Vesna Latinović (prva desno) otvara izložbu u Galeriji „Belart“, kustoskinja izložbe pored
Odabrani umetnici se bave različitim temama, kao što su teme pejzaža (Macura) i promene simbola (Blagojev) posmatrane kroz društveno istorijsku ali i ekološku prizmu, teme komunikacije (Kovačević), intimnih i javnih prostora (Sigeti), kao i studije naravi koje konstatuju stanja i preispituju okruženje (Janičić). Oni kao izuzetno senzibilna bića upijaju i identifikuju sve promene i pomeranja koja se oko njih dešavaju, a posmatrača teraju da proba da zamisli i po mogućstvu primeni bolje načine življenja. Njihov zajednički interes da prikažu stanje stvari i da nas pokrenu, a ne geografska odrednica, prevazilazi razlike koje su očigledne po pitanju tema, stila i medija izražavanja!
Slavica Popov
POGLEDAJTE I: nikola-macura , uzbudljivi-gradovi, crni-kvadrat