Kada su sve alarmantnija upozorenja ekologa o tome kako čovek ugrožava prirodu i njene neobnovljive resurse, jedan od doprinosa zaštiti mogla bi da bude izgradnja drvenih kuća. Koje su prednosti drveta u odnosu na beton, kako se prave «drvene cigle», kako drvo kao građevinski materijal smanjuje efekat staklene bašte? Sve je više onih koji grade drvene kuće, a hoće li se one ponovo vratiti «na velika vrata» istražila je Ljiljana Sinđelić Nikolić. Foto: Lj.S. Nikolić
Nekada, ne tako davno, kuće su uglavnom bile drvene. Drvo širi osećaj topline, miriše, lepo je, već na prvi pogled. To su subjektivni razlozi zbog kojih je dobro od drveta praviti kuće. Koje su njegove objektivne prednosti biće reči nešto kasnije. Kuće od drveta su pratile čoveka od najranijih dana, a onda je beton malo po malo, zabetonirao sve oko nas. Doduše, on je kao građevinski materijal, iako u malo u drugačijem sastavu, poznat još od davnina, pravili su ga Asirci, Vavilonci, Egipćani. Malo po malo beton je preuzeo glavnu ulogu u gradnji kuća, mostova, puteva… Prema podacima od pre desetak godina, na svetu se proizvede godišnje oko 7,5 milijardi kubnih metara betona godišnje, a to je jedan kubni metar po stanovniku na zemlji. Beton je posle vode, najčešće korišćen materijal na svetu. Ipak, brojni arhitekti smatraju da je došlo vreme revolucije u izgradnji kuća i da će drvene kuće ponovo zagospodariti svetom.
U prilog drvetu govore loše osobine betona i čelika. Prema najnovijim istraživanjima 4,8 posto svetske emisije ugljen dioksida stvara se zbog betona. Prema podacima Ujedinjenih nacija pesak i šljunak čini 85% eksploatisanih materijala na globalnom nivou. Zbog enormne potražnje za gradnji betonskih objekata, u svetu vlada i potražnja za peskom. Zemlje najveći prodavci štite se određenim kvotama iskorišćavanje peska, ali se na sceni pojavljuju ilegalni prodavci. U Maroku na primer, krade se pesak sa plaža, a tlo ostaje tvrdo i neupotrebljivo. Peska je sve manje, jer se on osim u građevinarstvu koristi za pravljenje čipova, stakla, pri izvlačenju nafte.
Pesak se naveliko iskopava sa obala reka, sa dna mora što ostavlja značajnu štetu po životnu okolinu. Godišnje se iskopa 2,5 milijarde tona peska. Samo u Kini se od te količine potroši polovina. Zbog njegove prekomerne potrošnje menja se eko sistem, mnoge biljne i životinjske vrste teško preživljavaju ili im preti istrebljenje.
Hoćemo drvene kuće, ne betonske kule
Ne čudi što su brojni arhitekti zagovornici povratka izgradnji drvenih kuća. Imaju agumente. Drvene kuće ubrzano se grade u Vankuveru u Kanadi, Beču u Austriji, Skandinaviji, Francuskoj, Australiji, Letoniji, Japanu, Novom Zelandu.
Na pitanje koje su to prednosti gradnje drvenih kuća, stručnjaci odgovaraju da se, pre svega, one brže grade od betonskih, jer se beton, pored ostalog, često suši nedeljama. Pošto se brže i lakše gradi, smanjuju se i troškovi transporta, energije. Tako dolazimo do važnog podatka. Poslednjih decenija sve više se govori o potrebi zaštite čovekove okoline, naučnici rade na novim tehnologijama u raznim oblastima kako bi se smanjilo zagađenje.
Beton je veliki zagađivač okoline. Proizvodnjom betona stvara se osam odsto gasova sa efektima staklene bašte što doprinosi globalnom zagrevanju. A potražnja za njim raste iz dana u dan, jer se povećava gradnja, šire se gradovi. Nasuprot tome, drvo uklanja ugljen dioksid iz atmosfere i tako doprinosi njegovom smanjenju. Najveći nivo smanjenja gasova sa efektom staklene bašte dešava se kada se drvo koristi kao građevinski materijal. Dok drveće raste apsorbuje ugljen dioksid iz atmosfere. Kubni metar drveta sadrži oko tonu ugljen dioksida. Revolucija u građevinarstvu je najverovatnije u toku, ako znamo da se od drveta grade kuće koje imaju i više od trideset spratova.
Pitanja koja traže odgovore
Skeptici postavljaju razna pitanja – koliko je drvo izdržljivo, koliko drvena zgrada može da traje, šta je sa požarima? Za gradnju visokih zgrada od drveta danas se uglavnom koristi konstruisano drvo. To su komadi drveta slepljeni zajedno, pa izgleda, recimo, kao jedna velika cigla. Ove drvene ploče se fabrički režu na tačne dimentzije a onda se slažu kao slagalice. Za to ne treba puno vremena. Ima ih nekoliko vrsta, a najviše se upotrebljavaju oni nazvani CLT (engl. Cross Laminated Timber). Ovaj proizvod visoke tehnologija počeo je da re razvija u Švajcarskoj i Austriji početkom devedesetih godina i koristi za izgradnju ekoloških kuća, ali i višespratnica. Neki ovaj materijal nazivaju “šperploča na steroidima”, jer je tvrd kao čelik.
Evo još dobrih osobina ovog inovativnog CLT materijala. U Laboratoriji za istraživanje požara u Virdžiniji urađen je test sa kućom napravljenom od CLT-a. Zapaljena su dva stana i ispostavilo se da je izgoreo nameštaj, a onda se vatra ugasila. Struktura od ploča CLT -a se ugljenisala i ostala na mestu gde je bila postavljena. Ističe se da su prednosti izgradnje drvenih kuća i to što zadržavaju toplotu, jer je drvo odličan izolator. Tako se štedi i na korišćenju energija za zagrevanje prostorija. Prednost drvenih kuća je i otpornost na zemljotrese.
Drvo je vrhunski materijal
U zemljama gde se drvo intenzivno koristi u građevinarstvu vodi se računa da se ne seče nemilice. Na mesto jednog posečenog drveta posade se dva ili tri nova stabla. Dakle, što je veća potražnja za drvetom, to je i veći broj novih stabala koji upijaju ugljen dioksid koji truje našu planetu.
Šta će se dešavati u budućnosti videćemo. Svakako da i od edukacije zavisi da li će ljudi prihvatiti izgradnju kuća od drveta. Beton možda uliva osećanja sigurnosti i postojanosti, ali drvo svojim mirsom, toplinom i lepotom čoveka vraća prirodi kako bi postao njen prijatelj, saradnik, a ne gospodar.
PROČITAJTE I: vikend-prica-moje-dve-najbolje-drugarice/, intervju-lazar-kuzmanov-osim-ispravnih-odluka-nema-ni-lakih-ni-teskih/, kultura-secanja-nasa-vukica-1919-1969-2019-narodni-muzej-zrenjanin/, slavica-vujovic-kako-ocuvati-i-koristiti-kulturno-nasledje-doprinos-vekova-baca/, zoran-paunovic-vreme-heroja