Novi broj (34) časopisa Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine koji izdaje Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture još jednom sadržajno potvrđuje da mu je mesto u vrhu naučnih publikacija. Korzoportal
U godini 2021. kada je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture obeležio sedam decenija rada, izašao je i 34. broj njegovog časopisa Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine koji je i ovog puta uredio Bogdan Janjušević. Tekstovi su raspoređeni u devet poglavlja i uglavnom su svi ilustrovani kvalitetnim fotografijama ili planovima koje su autori naučnim istraživanjem otkrili u našim ili inostranim arhivima.
Kroz delatnost Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture na polju zaštite arheološkog nasleđa, odnosno metodološkog pristupa u 21. veku čitaoca upućuje Ivana Pašić (Odeljak Arheologija), navodeći i nabavku novih aparata koji znatno unapređuju kvalitet arheoloških istraživanja koje sprovode stručnjaci Zavoda. Predstavljeni su objekti ili prostorne celine u Vojvodini koji su konzervatorsko/arhitektonskim zahvatima zaštićeni, odnosno unapređeni. Kruna je svakako holistički pristup Slavice Vujović na široj teritoriji Bača, a sve je počelo od tvrđave u projektu Vekovi Bača (Odeljak Integrativna zaštita kulturnih dobara). U ovoj godini (2022) očekuje se da bude upisan na UNESKO listu svetske kulturne baštine.
U Odeljku Arhitektura najviše je tekstova. Svetlana Bakić i Sava Stražmešterov detaljno predstavljaju metodologiju rada na obnovi zvonika na Fruškoj Gori koji su porušeni u Drugom svetskom ratu – manastiri Novo Hopovo, Grgeteg, Šišatovac, Kuveždin, Rakovac. Vesna Karavida i Aleksandar Radlovački bave se tada moćnom finansijskom ustanovom, Državnom hipotekarnom bankom Kraljevine SHS, odnosno objektom ekspoziture u Zrenjaninu (Petrovgradu), sagrađenom 1937. I ponovo Vesna Karavida, i ponovo Zrenjanin, ovog puta istražuje zgrade škola izgrađenih između dva svetska rata, jer se broj stanovnika u gradu povećavao. Nenad Šeguljev, strasni istraživač Petrovaradinske tvrđave ovog puta nudi i objašnjenja za pojmove vezane za tvrđave uopšte, koje znamo samo kao francuske reči kao npr. anvelopa, bastion, batardo, redut, rog… dok se Marija Silađi i Anica Draganić bave Fabrikom cementa u Beočinu od osnivanja, početkom 19. veka do Prvog svetskog rata, njenim vlasnikom Samuelom Orenštajnom, ali i Orejnštajnovim letnjikovcem, arhitektonskim biserom u ovom sremskom mestu. Milovan Cvetanović napisao je Prilog biografiji graditelja Teodora Šefta kome se pripisuje autorstvo nad dvadesetak projekata u Novom Sadu.
Nemanja Karapandžić bavi se pravoslavnim zavetnim krstovima u Bečeju (Odeljak Etnologija). U Odeljku Istorija Filip Krčmar i Bojan Kojičić predstavljaju novu arhivsku građu baroknog Bečkereka koju su prikupili u Državnom arhivu Austrije, dok se Aleksa Crkvenjakov usmerio na istraživanje pivara u Petrovaradinu i tehnologije proizvodnje od srednjeg veka do modernog doba. Vladimir Mitrović i Aleksandar Stanojlović analiziraju spomenik Kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Pančevu, a Tijana Palkovljević Bugarski i Danilo Vuksanović osvetljavaju aktivnosti vajara Jovana Soldatovića u Galeriji Matice srpske (Odeljak Istorija umetnosti).
Iza naslova “Značaj izrade studije valorizacije prostornih celina u procesu zaštite graditeljskog nasleđa” autorki Svetlane Bakić i Katarine Dobrić, sledi tekst koji upućuje na važnost zaštite gradskih celina čime su sedam decenija posvećeni stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture ne nailazeći uvek na podršku lokalne zajednice (Odeljak Integrativna zaštita kulturnih dobara). Prošlost kao beleg za budućnost nalazi se u zlatnim rukama konzervatora. Daniela Korolija Crkvenjakov i Olivera Brdarić predstavljaju koliko su značajna ispitivanja umetničkih dela za razvoj kapaciteta institucija zaštite u Vojvodini, dok se Žužana Korhec Pap usredsredila na slikarske tehnike budimskog majstora Matije Žeravića iz 18. veka (Odeljak Konzervacija i restauracija dela likovne i primenjene umetnosti).
U naučnom časopisu Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine postoji i rubrika IN MEMORIAM , sećanje na one koji su preminuli u godini izdavanja časopisa– Dragan Anđelić, Predrag Medović, Vesna Glavočević.