Beogradska Botanička bašta kao stvorena je za zakasnelu šetnju u decembru koji se neočekivano pretvorio u blagi septembar. Ne mora se putovati u Japan da bi video Japanski vrt. Josif Pančić bio je prvi upravnik, a 1860. osnovao je Herbarijum… Bašta je spomenik prirode i kulture.
Botanička bašta u Beogradu
Kasno jesenje lenjo vikend popodne može da se iskoristi posetom Botaničkoj bašti, jer je skriveni, a lako dostupan vrt pun tajni u srcu Beograda. U novembru se diverzitet biljnih vrsta i njegov spektar boja prikazao u punoj lepoti. Boje se menjaju iz dana u dan, iz sata u sat. Trenutnu impresiju zameniće sledeća, nakon zalaska sunca ili prvog povetarca, da bi na kraju sve završilo kako mora da bude, da bi se sistem ponovo pokrenuo iz stanja spavanja za nekoliko meseci. Za razliku od ostalih parkova u gradu, koji su javni i otvoreni za sve, Botanička bašta je iza visokog zida, strogo kontrolisana i pod posebnim režimom korišćenja. Tako je u Beogradu i u svim drugim velikim gradovima. Botaničke bašte su veoma stari vrtovi, sagrađeni pre stotinu ili dvestotine godina, nastali kao rezultat širenja naučnih dostignuća iz oblasti botanike, spojenog sa romantičnim zanosem buržoaskog građanina 19. veka.
Specifičnost botaničkih vrtova se ogleda u njihovoj ulozi edukacije studenata biologije i očuvanja životne sredine kroz obrazovne i druge različite programe zaštite retkih i ugroženih biljaka. Botanička bašta Jevremovac u Beogradu tretira oko 170 ovakvih vrsta, od kojih su neke iščezle. Pomoću banke semena, moguće je ponovo pokrenuti životni ciklus nestalih vrsta i njihovo vraćanje u prirodu. Posebno je organizovana sistematska parcela za dikotile, svrstane po familijama, koja postoji od 2007. godine.
Herbarijum i botanička Biblioteka su posebni dragulji u sastavu Instituta za botaniku. Herbarijum je 1860. godine osnovao Josif Pančić, koji je sakupio 16.000 herbarijumskih tabaka. Do danas je Herbarijum proširen na 120.000 tabaka. Biblioteku je takođe osnovao Pančić, a u njenom sastavu su i stare i retke knjige, među kojima se izdvaja i vredan spomenik pisane kulure, Plinijeva L`Histoire du Monde, izdanje iz 1562. godine. Josif Pančić je bio prvi upravnik Botaničke bašte i najzaslužniji je za osnivanje i razvoj čitave botaničke kulture u Srbiji. Na njegov predlog, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je 1874. godine osnovalo Botaničku baštu, tada na obali Dunava. Zbog pretnji od poplava, Botanička bašta je 1889. preseljena na današnje mesto na Paliluli, na imanje koje je kralj Milan Obrenović nasledio od dede (gospodara) Jevrema i poklonio Velikoj školi u Beogradu. Jevremovac je u sastavu Biološkog fakulteta u Beogradu i šteta je da veliki amfiteatar za predavanja još uvek stoji nedovršen, kao ogromna betonska gromada. Međutim, u ostalim segmentima, ova botanička bašta može da se ravna sa velikim botaničkim parkovima širom sveta.
Poprsje Josifa Pančića u Botaničkoj bašti
Tek sada po važnosti dolazimo na red mi, građani, koji uz kupljenu ulaznicu možemo da uživamo u vrtu šetajuću se među stoletnim stablima u parku, ili probijajući se kroz lišće tropskih biljaka pokrivenih specijalnom staklenom konstrukcijom. Staklena bašta je velika znamenitost Botaničke bašte, podeljena na tri dela, koja nezavisno od spoljnih vremenskih uslova održava klimatske uslove, temperaturu i vlažnost pustinje u jednom i prašume u drugom krilu, prikazujući uslove života u tropskim šumama, suptropskoj i mediteranskoj regiji, u džungli ili na pustinjskom pesku. Čelični nosači konstrukcije su u vreme građenja Vrta krajem 19. veka naručeni iz firme u Drezdenu. U to vreme, svuda u svetu je u modi bila izgradnja staklenih paviljona u viktorijanskom stilu po uzoru na Crystal Palace u Londonu, a beogradski stakleni kavez je izgrađen po uzoru na dva Palmenhaus-a u Beču i Palmengarten u Frankfurtu. Dotrajala čelična konstrukcija, staklene ploče i instalacije su potpuno renovirane, nakon dvogodišnje obnove.
Staklena bašta
Listovi stabla banane (Musa sapienthum Kuntze), Beograd
Još jedna atrakcija Botaničke bašte je Japanski vrt, izveden prema načelima uređenja slobodnih parkovskih površina ovog drevnog naroda, čija se filozofija izgradnje i korišćenja vrtova bazira na aktivnom odnosu čoveka prema energiji prirode, prema biljkama, kamenu i vodi, koji su u posebnoj međusobnoj interakciji. Japanski vrt je sagrađen 2004. godine, kao donacija Ambasade Japana, koja je pomogla izgradnju još jednog vrta ovakvog tipa u Vrnjačkoj Banji.
Japanski vrt
Kada padne mrak dekorativni reflektori obasjavaju krošnje drveća, u igri svetla i tame, koji u poznu jesen prikazuju prelepe boje uvelog lišća koje čeka prvi udar košave, ne bi li opalo sa krošnje i tako završilo svoju ovogodišnju misiju proizvodnje kiseonika, na radost svih ljudi i životinja na planeti Zemlji.
Igra svetla i tame
Botanička bašta prostire se na pet hektara otvorenog parka sa oko 350 vrsta drveća i žbunja, dok ukupan biljni fond čini oko 1500 vrsta drveća, žbunja i zeljastih biljaka, grupisanih u ekološke i geografske celine. Srbija ju je proglasila spomenikom prirode i spomenikom kulture, zbog izuzetnih prirodnih vrednosti i raznovrsnosti. Ovde se povremeno organizuju koncerti umetničke muzike, pozorišne predstave i izložbe, u prelepom ambijentu ispred staklene bašte. Najveći događaj je bio Supernatural festival, koji se održao u aprilu 2011. godine, jedinstveni spoj ekologije i kulture, koga se posetioci i danas sećaju u pozitivnom svetlu.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: green-fest, josif-pancic, korzoportal, bike-fest, bozidar-mandic-utopija-kao-zivot