Kako su mladi osvojili ruševnu pivaru (industrijska baština) u Lajpcigu 1992. godine i pretvorili je u kultni klub Distillery. Korzoportal na licu mesta.
Prilaz drvenoj kapiji u jednoj od mnogobrojnih ulica u istočnonemačkom gradu Lajpcigu posmatraču ne govori mnogo o tome šta ga čeka iza kapije. Samo crnobela svetleća reklama sa natpisom Distillery naznačava ideju gde se nalazim. Na ulazu stoji stariji muškarac, ne priča mnogo. Odgovara potvrdno na pitanje da li sam na pravom mestu.
Tražim klub elektronske muzike, da li sam na pravom mestu?, pitam, onako, više šablonski, kao da nisam čekao ovaj susret već duže vreme. Na dobroj ste adresi, želite li da uđete, pita. Naravno, ali ova lagana muzika koja se čuje nije baš ono na šta smo računali, kaže kolega iz Sarajeva. Obezbeđenje samo sleže ramenima. Otvaraju vrata. Ulazimo u dvorište koleginica iz Zagreba, pomenuti Sarajlija i ja, iz Novog Sada. Tamo su mladi i nasmejani ljudi, pijuckaju uz lagane zvuke muzike Boba Marlija. U vazduhu miris roštilja (sic!). Sve izgleda pomalo nerealno, kao da smo došli u vikednicu našeg prijatelja na Fruškoj gori. Ipak, stara zgrada sa metalnim ulaznim vratima koja nas čeka na kraju dvorišta već nas uverava da se nešto dešava.
Ulazim sa društvom žurnim koracima u zgradu, ostavljamo jakne i konačno: tu smo – u klubu koji je među pet najpoznatijih u Nemačkoj. Moglo bi se reći da smo na kultnom mestu – Distillery, klub koji više od 20 godina važi kao renomiran za elektronski zvuk, od laganijih dance i house smerova, do techno zvuka.
Nastao je 1992. godine u napuštenoj zgradi pivare (otuda potiče ime distillery). Mladi koji su samovoljno zauzeli ruševinu krenuli su akciju: očistilisu zgradu, popravili zidove, namestili improvizovan šank i doneli ozvučenje. Međutim, skvotiranje (zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika) nije oduševilo građane koji su se žalili na buku u blizini kluba. Zbog toga je prvobitnu lokaciju Distillery morao da promeni. No, promena nije išla lako, jer su vlasti prvo zatvorile klub, pa je usledio protest stotina mladih koji su ispred Gradske kuće Lajpciga organizovali žurke na otvorenom, sve dok 1995. Grad i mladi nisu našli zajedničko rešenje, odnosno novu lokaciju, gde i sada radi ovaj klub.
Vraćam se u sadašnjost. U prizemlju kluba više stotina mladih skače i pleše, uz osmehe. Iako je velika gužva svaki put kad nas neko slučajno gurne uvek usledi izvinjenje i osmeh. Osvetljenje ne daje mnogo mogućnosti da se bolje upozna zgrada, ali natpisi kao što su Svi smo jednaki i Smrt fašizmu!, mnogo govore o ljudima koji posećuju Distillery.
U jednom ćošku kluba otkrili smo stepenište koje vodi u podrum, moglo bi se reći u drugi svet. I tu su mladi ljudi koji plešu, ali na nešto tvrđe zvuke eletkronske muzike. Ostajemo kratko, taman toliko da osetimo duh mesta. Jedno je sigurno, osmeh je i ovde deo ambijenta. Nakon nekoliko sati postaje jasno zašto je ovakva razlika između muzike koja se sluša u zgradi i između grill party muzike iz dvorišta – treba se malo odmoriti . Ovde žurke i ples traju do zore. Tek prvi zraci sunca podsećaju goste da je vreme krenuti kući.
Distillery je klub koji je do sada ugostio veliki broj nemačkih i stranih didžejeva. Među njima su bili i Karl Krejg, Lauren Garnjie, Dejv, Klerk , Sven Vejt.
Norbert Šinković
PROČITAJTE I:javni-prostori-u-raljama-privatnog-kapitala, holland-route-put-industrijskog-turizma, identiteta-grada, prostorno-planiranje-i-kultura