Jan Fabr, odnosno njegov “Olimp” dobio je “Grand pri Mira Trailović” i prvu nagradu publike na 51. BITEF-u. Ovo je predstava koja je obeležila ne samo poluvekovni BITEF nego i kulturnu scenu Srbije 2017. godine, sa novim čitanjima izvođačke umetnosti koja tek slede. Polemike su dobrodošle! Kako je doživela “Olimp” Snežana Baralić Bošnjak, uz komentare rediteljke Minje Bogavac sa kojom je razgovarala.
Glasovno oglašavanje Jana Fabra na svečanom otvaranju 51. BITEF-a Foto: Snežana B.Bošnjak
Nisam sumnjala da mi organizatori 51. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) ne bi odobrili novinarsku akreditaciju, jer sam u “online” aplikaciji iscrpno obrazložila motivaciju kako bih osvojila “Olimp”, pozorišni celodnevni maraton pod čudesno čarobnom režijom jednog od najpoznatijih multimedijalnih umetnika današnjice. Njegovo ime je Jan Fabr, Flamanac je iz Antverpena. Navela sam i da sam na 57. Venecijanskom bijenalu videla njegovu retrospektivnu izložbu “Glass and Bone Sculptures 1977-2017” u prostoru Abbazia di San Gregorio, a btw, o toj izložbi sam pisala za korzoportal. I krenula sam put Beograda…
Autorka teksta na putu ka „Olimpu“ Foto: Mima Gavrilov
Moje dvadesetčetvoročasovno putovanje na “Olimp” nestrpljivo sam isčekivala danima. Jan Fabr je umetnik čije delo sam poznavala isključivo u oblasti njegovog vizuelnog stvaralaštva, pa sam mogla samo da naslutim da bi u mediju izvođačke umetnosti mogao da bude još bogatiji, provokativniji, i u estetskom smislu još spektakularniji. Pošto pratim FB stranicu njegove umetničke trupe Troubleyn, bila sam blago rečeno ushićena što je umetnički direktor BIITEF-a Ivan Medenica uspeo da dovede ovako zahtevnu predstavu i, pre svega, ovu umetničku zvezdu Jana Fabra. Mira (Trailović, prim.korzoportal) i Jovan (Ćirilov, prim.korzoportal) sigurno su se odobravajući, zahvalno smešili Medenici s nebeskih visina.
I tako, sva važna, sa mojom dragom prijateljicom i stručnom savetnicom , istoričarkom umetnosti Mimom Gavrilov, krenula sam na “Olimp”. U ranac sam stavila bananu, dve breskve, seckane parčiće slanine, hrono hleb koji sama mesim, plazma kekse, vodu i pribor za ličnu higijenu.
Jan Fabr je svečano – samo glasovno – otvorio BITEF izgovorivši , između ostalog, parafraziram – da lepota, čak i kada stvara konfuziju i subverzivnost, uvek donosi poruku pomirenja. Zatim sam utonula u antiku, mistiku, dramu, tragediju. Ređale su se brojne slike iz istorije grčke mitologije predstavljajući junake i heroine kao što su Edip, Dionis, Hekaba, Fedra, Herakle, Elektra, Orest, Medeja, Antigona… Scene su se smenjivale kroz različite pozorišne stilove, simboliku, rituale, uz brojne pozorišne i scenske rekvizite, najčešće su to bile životinjske iznutrice kao najplastičniji dokaz autentičnosti prikaza poigravanja strahom, ludilom, smrću tragičnih junaka. U tim, nazovi, krvavim scenama, najdirljiviji trenutak je bio u sceni darivanja srca kao organa publici, odnosno nama. Mnogo je različitih utisaka iza mene, gde provejavaju, pre svega, demistifikacija, provokacija, igra, igra i igra, ples do fizičkog istrebljenja. Fascinantna je bila naglašena posvećenost, snaga , energija, izdržljivost, transformacija likova, gluma samih izvođača koji pripadaju različitim generacijama. Moja percepcija je više bila okrenuta onim delovima fizičkog teatra i prepoznavanje slika sudbine tragičnih junaka koje su se pretvarale u grotesku, parodiju, duhovitu i smešnu, pa čak i banalnu predstavu , rejv žurku, urbani karneval… Među najlepšim scenama bile su i one gde su se mešale muške i ženske uloge, kao kroz iscrpljujući ples i večito poigravanje dominacije izmedju žena i muškaraca. Pozorišni maraton je imao različitu dinamiku trajanja. Ponekad su scene bile razvučene, spore, ponekad razorne ili pune nasilja, krvi, glasne, brutalne, brze u igračko-plesnom karakteru, ali kako je to neko primetio, ipak je dinamika bila ravnomerno raspoređena u skladu sa potrebama, pre svega ansambla, ali i publike.
U pauzi predstave „Olimp“, 51. BITEF Foto: Ljiljana Jovanov
Iskoristila sam sve tri pauze za protezanje, umivanje, ali sam posle prve pauze pojela sve što sam kao okrepljenje ponela u rancu. Publici su besplatno deljene kvalitetne čokoladice, a mene je bilo sramota da ih uzimam više puta , pa sam terala prijateljicu Ljiljanu Jovanov da to radi umesto mene. Inače, ona je potrošila svoju ušteđevinu kako bi videla ovu predstavu! Deo publike je zaista spavao, ili prespavao velike segmente “Olimpa”, bilo je onih koji su otišli u nekom trenutku , ali svi su bili tu sutradan na tri poslednja sata predstave.
Jan Fabr, 51. BITEF Foto: Snežana B.Bošnjak
Mi najuporniji koji smo prisustvovali predstavi, nismo načisto da li smo baš sve videli, ili su scene bile i snoviđenje, proviđenje, bunilo. Prisećam se svog povremenog buđenja kada su se čuli jači zvuci sa scene, prikazivali su mi se crni i beli kvadrat Kandinskog. Ostaje jedan detalj sa prve pauze, kada smo krenuli iz sale ispred mene je hitao Jan Fabr sa ženskom osobom. Bilo je mračno, ali sam ga prepoznala, taman sam mislila da ga zaustavim i pozdravim, ali u tom momentu prišla mu je druga osoba i srdačno mu se bacila u zagrljaj. Odustala sam, dovoljno je što sam kupila njegovu knjigu “Noćni dnevnik”. Nisam stajala u redu da mi je potpiše.
Jan Fabr , odnosno njegov “Olimp” je predstava lepote . Vizuelno je predstavljena i kroz izuzetne kostime, neko će reći, zar nisu glumci sve vreme goli, ili oskudno odeveni, kao da su klesani od mermera i podsećaju na antičke skulpture, korišćeni su pravougani beli pamučni materijali koje su izvođači najčešće pred publikom oblačili i obmotavali oko tela stvarajući prepoznatljivu antičku odoru.
Jedna od brojnih vrednosti ove predstave je i jezik na kojem je prezentovana, mešali su se flamanski, italijanski, francuski, nemački, engleski.Takođe su relevantne misli, poruke koje su se čule i odjekivale tokom dvadesetčetvoročasovnog trajanja predstave. Dobro je što su se i ponavljale u različitim scenama , tako da je svako od nas mogao da ponese sa sobom onu poruku koja ga je najviše uzbudila, ili su je najbolje razumeli. Meni do danas odzvanjaju dve – “Vaša moć je patetična” i “Ludilo nam nedostaje kao inspiracija u potrazi za nečim novim”.
Da li ima nešto što je sporno u predstavi “Olimp” ? Prema mom mišljenju, možda što nije bilo više subverzivnosti, ume to Jan Fabr, ali mislim da mu to nije bila namera. Ipak, nisam ja prava osoba za tu vrstu diskursa. Minja Bogavac, dramaturškinja, rediteljka, godinama u Bitef teatru razgovara sa autorima predstava u okviru BITEF-a. Jan Fabr je bio njen gost, ali su razgovarali tête-à-tête, to je bila želja umetnika. Za korzoportal odgovorila je na nekoliko pitanja.
Ivan Medenica, umetnički direktor 51. BITEF-a Foto: Snežana B.Bošnjak
Korzoportal: Koliko je značajno izvođenje ovako višeslojne i zahtevene predstave na 51.Bitefu?
Minja Bogavac: „Olimp“ na Bitefu bio je kao festival u okviru festivala. U produkcionom i organizacionom smislu ovo je najzahtevnija predstava koju smo ikada gledali u Beogradu. Bila je krajnje izazovna za festivalski tim, ali treba reći da je ona izazov i za publiku. Traži vreme, posvećenost i kontinuiranu koncentaciju kakvu nismo navikli da praktikujemo u pozorištu. Predstava nas je izmestila iz svakodnevice i uvukla nas je u neko drugo, svoje vreme. Bez svake sumnje, bila je jedno posebno gledalačko iskustvo za sve nas koji smo tog vikenda bili u Sava Centru. To nije samo jedna viđena predstava, to je događaj, to je nešto što niko od nas neće zaboraviti, bez obzira da li voli i ne voli Fabrovu estetiku. Mislim da o značaju ove predstave ne može da se polemiše. Jan Fabr je jedno od najzvučnijih imena savremene umetnosti, a ova predstava je spomenik: neverovatno monumentalna, spektakularna i promišljena. Nije bilo idealnije produkcije, za festival Bitefovog ranga i drago mi je što smo pokazali da smo joj dorasli.
Korzoportal: Koje će produženo dejstvo imati realizovani direktan prenos na Trećem kanalu RTS-a na gledaoce, na buduću publiku Bitefa?
Minja Bogavac: Direktan prenos predstave na RTS-u, jedna je od najboljih stvari vezanih za izvođenje ove predstave na Bitefu. Obzirom na to koliko je izuzetna, ali i skupa, čini mi se da je fer to što su svi građani Srbije dobili priliku da je vide. Ta prilika je izazvala mnogo polemike, ali nam je i pokazala gde smo kao društvo, jer kada pogledate predstavu od 24 sat, koja se bavi ukupnim nasleđem antičke grčke, mitovima i arhetipovima koji su u korenu naše civilizacije, simptomatično je ako vas ništa ne uzbuđuje koliko činjenica da su ljudi na sceni bili obnaženi. Izgleda da je za najveći broj ljudi, ovo jedina referenca s kojom su uspeli da se povežu. Treba podsetiti da su Bitef i RTS ovim spektaklom oborili neke rekorde: u pitanju je najduži direktan prenos u istoriji naše televizije, a kvalitet prenosa sam autor je ocenio kao bolji od prenosa francuske televizije. Mnogo se polemiše o tome da je sadržaj bio eksplicitan i neprimeren za prikazivanje u dnevnim terminima, ali čini se pomalo suludim da takve polemike vodimo samo kada je u pitanju umetnost. Kada gledamo zabavne sadržaje, koji su jednako eksplicitni, to kao da ne primećujemo. To mi se čini prilično licemernim.
Korzoportal: Shodno prethodnom šti si rekla, kako posmatraš i tumačiš sablažnjavanje i moralisanje jednog dela Srbije, pa čak i pojedinih predstavnika iz polja kulture?
Minja Bogavac: Jan Fabr je eksplicitan, a naslovne stranice tabloida – nisu?! Jan Fabr je eksplicitan, a rijaliti šou programi su prihvatljivi?! Jan Fabr je eksplicitan, a muzički spotovi u kojima se žene objektifikuju – su tek pomalo provokativni?! Nemojte molim vas!!! Živimo u surovom svetu. Antika je surova. Ne možete očekivati da savremeno pozorište koje se bavi antikom bude nežno i umiveno. To ne bi bila istina! To ne bi bilo ni pozorište, već lažna, ušećerena „kulinarska“ teatarska poslastica, za malograđane.
PROČITAJTE I: na-licu-mesta-venecijansko-bijenale, 56-venecijansko-bijenale-all-the-worlds-futures, intervju-lidija-merenik-venecijansko-bijenale, ujedinjene-mrtve-nacije-srbija-na-predstojecem-56-venecijanskom-bijenalu, https://korzoportal.com/knjiga-pegi-gugenhajm, knjiga-pegi-gugenhajm-2, knjiga-pegi-gugenhajm-3