Venecijansko bijenale ove godine pod sloganom – Viva arte viva/Živela umetnost, uz kustoskinju Kristin Masel koja je odabrala 120 umetnika van nacionalnih selekcija, od kojih čak 103 izlažu prvi put! Ipak, najviše pažnje privlače paviljoni najbogatijih – Francuske, SAD, Nemačke i Velike Britanije pred kojima se čeka u redu i po nekoliko sati. Korzoportal posvećuje pažnju onim manje vidljivim, a po ličnom izboru naše specijalne reporterke Snežane Baralić – Bošnjak, čije su i fotografije.
Ovogodišnje Venecijansko Bijenale prema rečima predsednika Paola Barate, inspirisano je humanizmom koji slavi čovečanstvo sposobno da izbegne silu i dominaciju kroz umetnost kao čin stvaranja, kao čin otpora i čin oslobađanja, umetnost koja utiče na ljudsku dimenziju življenja. Katalog/Knjiga Paviljona predstavlja zbirku radova, tekstova, bibligrafije, fotografije sa izložbi i umetničkih praksi koje umetnici, galeristi i druge institucije šalju tokom kreiranja Kataloga Bijenala. Shodno najvećem broju učesnika do sada ovogodišnja publikacija je i najobimnija.
Katja Novickova, Estonija
If only you Could See what I ‘ve Seen with your Eyes, postavka je Katje Novickove, Estonija i locirana je u prostoru Palate Malpiero na Velikom kanalu, predstavlja neobičnu instalaciju koja reflektuje razvoj digitalnog sveta u kontekstu socijalnog i tehnološkog polja koji podrazumeva ekspresiju globalnog sveta i kulture. Umetnica istražuje odnose velikih industrija i ekologije u vremenima biotičke krize, odnosno koliko profit doprinosi razdoru ekološke dimenzije današnjeg sveta. Umetnica je stekla brojna međjunarodna priznanja.
Lisa Reihana, Novi Zeland
Novi Zeland je prvi put dobio izlagačko mesto u untrašnjosti prostora Venecijanskog bijenala i to u Arsenalu! Lisa Reihana sa izložbom Emissaries bavi se multimedijalnim redizajniranjem putovanja kapetana Kuka koje je oslikano u vidu francuskog zidnog tapeta u periodu 1804-1805 . Nakon 250 godina, u skladu sa sadašnjim razvojem vizuelne tehnologije, umetnica stvara grandioznu video panoramu koja se prostire celom dužinom izložbenog prostora, oživljavajući slike, scene na zidu, prikazujući fantaziju Pacifika sa manje kolonijalnog doživljaja, ukazujući da je istorija mnogo kompleksnija nego što izgleda. Multimedijalni pristup doprinosi da njena fantastika, istorijske činjenice, mitologija, prikazuju drugačije sagledavanje tadašnjeg imerijalističkog stava.
Jan Fabr, Belgija
Jan Fabr, Belgija – Glass and bone sculptures 1997 -2017. Umetnički opus svestranog stvaraoca-maestra predstavljen je sa više od 40 predmeta od stakla, naročito je impresivna instalacija od murano stakla, a dominiraju skulpture od životinjskih i ljudskih kostiju. Umetnik radovima sugeriše putovanje kroz psihološku spekulaciju, duhovnost, politiku o značenju života i smrti u okviru dominantnih ideja metamorfoze. Kontroverzni umetnik je izazvao pažnju ovim svojim grandioznim opusom koji je postavljen u Opatiji San Gregoria u Dorsoduru (najviši deo Venecije), a prisutan je i u prostoru u okviru Glassstress 2017. postavke u Palati Frančeti u organizaciji Fondacije Berengo u San Marku, takođe prateće izložbe Bijenala.
Ava Ariza – Murmuri, Andora
Ava Ariza – Murmuri, Andora, izlaže u Instituto provinciale Santa Maria della Pieta, Castelo. Umetnički rad je zasnovan na refleksiji univerzalnog jezika koji podrazumeva organsko istraživanje i transformaciju oblika i zvuka koristeći posude, činije, male bole od terakote koje proizvode specifičan, prirodan rezonantan zvuk. Brojne posude kao svojevrsni artefakti pružaju posetiocima intenzivno senzorno iskustvo i fizički dijalog. Izložbena postavka predstavlja svojevrsnu prostornu ambijentalnu slušnu i vizuelnu instalaciju koja odsliikava jedno tipično potoršačko društvo prigušeno bla, bla odjecima.
Adin Rastoder, Crna Gora
Čovjek, Crna Gora, postavka je smeštena u njihovom uobičajenom prostoru u Palati Malipier, San Marko. Dvoje je zastupljenih umetnika, a izdvajam Adina Rastodera čije vajarsko delo pleni neobičnim pristupom pokazujući deformisane prikaze sa ljudskim atributima primenjujući slobodu umetničkog izražavanja. U procesu stvaranja umetnik je koristio različite materijale – poliester, terakotu, bojeni pigment, papir, tako stvorivši likove koji pokazuju različita stanja i osećanja, a pritom ukazuju na svoju individualnost. Cela postavka, koja ima naziv Staklena plaža čini 40 malih dominantnih muških figura koje plediraju da budu avatari naše budućnosti i bez obzira što nemaju uslikana usta, umetnik želi, po njegovim rečima, da stvori novog čoveka. U svakom slučaju –ljudi anđeli-ili -ljudi jedne bolje budućnosti – predstavljaju kako je rekla istoričarka umetnosti Ljiljana Zeković, radost našim očima i duši. Ostaje nejasan detalj koji je primetio naš umetnik Vuk Vučković, zašto je umetnik udenuo matalni novac umesto ušiju ovim krajnje dopadljivim figurama?
Tunis – Nepostojanje puteva
Tunis – Nepostojanje puteva. Njihova postavka je inspirisana migracijama, mobilizacijama, brojnim restrikcijama koje sprečavaju slobodno kretanje, kao i budućnošću humanizma u okviru najveće humane migrantske katastrofe posle II svetskog rata. Sama prezentacija rada je više od umetničke izložbe, pretočena je kroz kuratorsku postavku Line Lazar u vidu tri kioska raspoređjenih na različitim delovima u okviru Bijenala u samoj Veneciji, na kojima se dodeljuju zainteresovanim posetiocima Bijenala pasoši – vize, dizajnirane i štampane istobrazno kao što i izgledaju ona dokumenta koja dozvoljavaju slobodno kretanje u okviru Šengen zone. Lepo je bilo videti interaktivnost posetilaca Bijenala koji su strpljivo čekali u redu da dobiju dokumenta, pri tome svi su imali plavetnilo na palcu kao dokaz utisnutog potpisa na dobijenom artefaktu .
Kiki Smit, Njujork
Kiki Smit, Njujork izlaže u centralnom Paviljonu u Đardinima. Predstavljena su tela žena koja pripadaju ranjivim osobama. Njena namera je da demontira uobičajen prikaz ženskih tela kroz erotičan pristup, ili seksualno stereotipnu produkciju koju uglavnom koriste njene kolege umetnici. Ona traga za različitim ženskim likovima i figurama iz sveta književnosti, bajki i transponuje ih u sadašnjost.
Venecijansko bijenale dodeljuje i prestižne nagrade. Ove godine Zlatnog lava za najbolju nacionalnu postavku dobila je nemačka umetnica Ana Imhof, najbolji umetnik je takođe Nemac Franc Erhard Valter, a Zlatnog lava za životno delo pripalo je Amerikanki Kerol Šniman.
Reporterka korzportala Snežana B.B, Venecija 2017 Foto: Thierry Geoffroy
Ne mogu da izostavim susret sa norveškim umetnikom Thierry Geoffroy koji se pozicionirao na putu ka Punta della Dogana kao samostalni performer. Pobudio je moju pažnju, jer je želeo da provocira i da se na lucidan način poigra sa nama koji smo prepoznali njegov umetnički rekvizit u vidu malog kamperskog šatora na čijim je stranama napisao – Viva Hypocrisia Viva i What is fake art? Inače, na ovom mestu se nalazi jedna od dve grandiozne postavke kontroverznog britanskog umetnika Demiena Hersta koji će sasvim sigurno profitirati na Bijenalu sa izložbom „Treasures from the Wreck of the Unbelievable“. Njegova druga izložba je u Palazzo Grassi.
PROČITAJTE I: foto-esej-venecijansko-bijenale-najavljeno, intervju-lidija-merenik-venecijansko-bijenale, https://korzoportal.com/56-venecijansko-bijenale-all-the-worlds-futures