U Kataniji, desetom gradu po veličini u Italiji, Minja Mikić, rođenjem Novosađanka, već dugo godina na relaciji Rim – Cirih, gostuje sa izložbom u Galeriji moderne umetnosti. Naziv izložbe je GAPscape TIME/Sixth Era, Tempo come materia viva (Vreme kao živa materija). Intervju, preveden na srpski, prenet je sa portala L’Altroparlante, koji je objavljen 10. jula 2026. Foto: lična arhiva Minje Mikić
Minja Mikić
Maline, srebrni listići i prirodni pigmenti govore o vremenu kao živoj materiji. U nastavku donosimo ekskluzivni intervju sa umetnicom. Šta ako bi postojao trenutak u kojem umetnost prestaje da bude samo nešto što se posmatra i postaje iskustvo koje se živi? Upravo to se dešava kada zakoračite u sale Galerije moderne umetnosti (GAM) u Kataniji, gde se održava samostalna izložba umetnice Minje pod nazivom GAPscape TIME/Sixth Era, Tempo come materia viva (Vreme kao živa materija). Ovo nije obična postavka savremenih dela. Ovde se o vremenu ne priča – ono se manifestuje pred očima posetilaca. Glavni akteri su neobični materijali, naizgled krhki i osuđeni na nestanak, poput svežih malina, koje fermentišu, menjaju boju, transformišu se i ostavljaju trajan otisak na površinama. Prirodni proces tako postaje sastavni deo umetničkog dela, čineći publiku svedokom neprekidne metamorfoze. U organizaciji Opštine Katanija – Direkcije za kulturu i Istorijskog društva Katanije, ova izložba donosi na Siciliju jedno od najoriginalnijih istraživanja na međunarodnoj umetničkoj sceni. Umetnica, koja živi i radi na relaciji Rim – Cirih, godinama je gradila lični jezik koristeći prirodne pigmente, srebrne listiće, jutu, pleksiglas i, pre svega, maline, transformišući biološke procese u alate za umetničku refleksiju. Rezultat je umetnost koja prevazilazi estetsku dimenziju i poziva na preispitivanje odnosa između ljudskog bića, prirode, tehnologije i kolektivne odgovornosti u eri antropocena
U Vašim delima vreme nije samo tema, već postaje pravi radni materijal. Kada ste shvatili da prirodna transformacija materijala može postati sastavni deo umetničkog dela?
Minja: Moje istraživanje proističe iz posmatranja savremenog društva i promišljanja o prolaznosti vremena. Umetnost stvara simbole i metafore koje nam pomažu da razumemo stvarnost, a u projektu GAPscape TIME/Sixth Era koristim heterogene materijale i stilizaciju košnica kako bih učinila vidljivim ono što obično ostaje nevidljivo: vreme. Malina, plod bogat simboličkim značenjima, predstavlja lepotu, život i plodnost, ali i ranjivost i efemernost (prolaznost). Zanimala me je upravo ta dvostruka priroda. Čovek je oduvek pokušavao da dominira vremenom, da ga uspori, da ga zadrži. Danas smo, zahvaljujući tehnologiji, delimično uspeli da ga prevarimo: možemo da skratimo razdaljine, snimimo slike, sačuvamo uspomene. Pa ipak, iako umemo da ga merimo, još uvek nismo sposobni da ga zaista prikažemo. U grčkoj mitologiji, Hronos proždire sopstvenu decu: to je snažna metafora činjenice da vreme neizbežno konzumira sve što stvori. I upravo ta neizbežnost ga čini tako dragocenim.
Ali šta je zapravo vreme? I iznad svega: da li je moguće uhvatiti ga, učiniti ga vidljivim, transformisati ga u materiju?
Minja: Instalacija koju sam realizovala u GAM-u u nastala je upravo iz tog pitanja. Posetioci postaju svedoci prolaska vremena posmatrajući transformaciju jednog prolaznog elementa u nešto trajno. Maline se menjaju, transformišu i menjaju svoju sudbinu, postajući umetničko delo.
Koristite neobične elemente poput srebrnih listića, prirodnih pigmenata i pre svega malina, koje fermentišu i menjaju se tokom dana. Šta za Vas predstavljaju ovi materijali? Koliko je tu kontrole umetnika, a koliko prepuštate prirodi da dovrši posao?
Minja: Tokom godina razvila sam ličnu tehniku, koja se i danas neprestano razvija, a koja je postala moj izražajni jezik i omogućava mi da iskažem ideju. To je jezik koji nije samo vizuelan već i olfaktorni (čulo mirisa), koji prilagođavam svakoj slici: od malina do prirodnih pigmenata, od pleksiglasa do jute. Svako delo je mali eksperiment. Zahteva pažljivu pripremu, mnogo koncentracije i, pre svega, sposobnost da se razume u kom pravcu se rad razvija. Pravim mnogo pripremnih skica, ali na kraju one uglavnom služe da ograde prostor unutar kojeg može postojati sloboda izražavanja. Moja sopstvena, ali i sloboda malina. To je neprekidni dijalog između kontrole umetnika i nepredvidivosti prirode. U mojim radovima organske, slobodne i neponovljive forme uvek koegzistiraju sa strogim i geometrijskim strukturama. Ovaj kontrast postaje metafora odnosa između ljudskog bića, prirode i tehnologije, koja je danas prisutna u svakom aspektu našeg života.
Velika instalacija koju publika gleda kako se transformiše iz dana u dan deluje gotovo kao živi organizam. Kakvo iskustvo biste želeli da pružite posetiocima? Postoji li emocija ili spoznaja sa kojom se nadate da će izaći sa izložbe?
Minja: Metamorfoza malina je za mene uvek duboko emotivan trenutak. Plod koji je tako savršen i lep menja svoj izgled u roku od nekoliko dana, i ova transformacija duboko pogađa osetljivost ljudi. Reakcije su veoma različite. Neki su mi rekli da bi bilo bolje pojesti te maline nego ih ‘bacati’. Drugi su se, naprotiv, vraćali nekoliko puta tokom izložbe upravo da bi posmatrali promenu. To je ono što želim: da stvorim iskustvo koje se nastavlja u vremenu i koje poziva svakoga da zastane, posmatra i razmisli. 2Ne verujem da je zadatak umetnika da daje odgovore. Više volim da usmerim pogled ka velikim pitanjima našeg vremena: ranjivosti planete, ranjivosti ljudskog bića, našem odnosu prema prirodi i samom vremenu.
Odabrali ste da donesete GAPscape TIME/Sixth Era upravo u Kataniju i na Siciliju, zemlju u kojoj koegzistiraju istorijski slojevi, moćna priroda i neprestana transformacija. Šta ste ovde pronašli što komunicira sa Vašim umetničkim istraživanjem? I mislite li da bi ova izložba imala isto značenje na nekom drugom mestu?
Minja: Nije slučajno što je ova izložba realizovana baš u Kataniji. Pre nekoliko godina upoznala sam Alfija D’Agatu (Alfio D’Agata), predsednika Istorijskog društva Katanije, tokom moje samostalne izložbe u MACRO-u u Rimu, gde sam prvi put predstavila rad napravljen od malina. Iz tog susreta rodio se dijalog koji se danas konkretizuje u ovom projektu. Sicilija je izuzetna zemlja u kojoj zajedno žive priroda, istorija, kultura i mitologija. To je zemlja velike otpornosti (rezilijentnosti), ali i velike ranjivosti. Iz tog razloga sam osetila da bi GAPscape TIME/Sixth Era ovde mogao da pronađe svoje prirodno mesto. Ako je izložba danas stigla iz Ciriha do Katanije, to je i zahvaljujući dragocenoj pomoći mnogih ljudi, kojima sam duboko zahvalna. Međutim, ovaj projekat ima i drugu dimenziju koja je za mene fundamentalna: dimenziju dijaloga. Budući da živim i radim na relaciji Cirih – Rim i da dugi niz godina sarađujem sa Akileom Bonitom Olivom (Achille Bonito Oliva), moje istraživanje se razvija kroz susret različitih kultura, senzibiliteta i tačaka gledišta. Zbog toga sam želela da i katalog postane sastavni deo dela, okupljajući promišljanja koja dolaze iz različitih svetova: umetnosti, književnosti, nauke i muzike. Želela sam da ljudi sa tako različitim iskustvima razmišljaju o istoj temi koju sam ja obradila kroz slike: o vremenu, pamćenju i tragu koji svako ljudsko biće ostavlja u svetu.
Vaše istraživanje je već stiglo do važnih međunarodnih adresa i nastavlja da se razvija. Nakon ove izložbe, u kojim pravcima zamišljate svoj rad? Postoje li novi materijali, novi procesi ili nova pitanja koja osećate potrebu da istražite?
Minja: Veoma sam srećna zbog odjeka koji ova izložba ima, kako u svetu umetnosti, tako i kod šire publike. Proteklih dana došlo je izuzetno mnogo posetilaca. Delimično je za to zaslužna i Etna, koja je svojom erupcijom primorala mnoge ljude da produže boravak u Kataniji. Mnogi su se vraćali više puta u GAM da prate evoluciju instalacije i ostavili su svoja svedočanstva u knjizi utisaka. U ovom trenutku potpuno uživam u ovom sicilijanskom iskustvu i sa suprugom razmatram mogućnost da projekat odnesemo i u Palermo. Nakon toga, volela bih da nastavim da istražujem, u različitim kulturnim kontekstima, odnos između ljudskog bića, prirode i tehnologije, posmatrajući kako se ta ravnoteža menja od jednog društva do drugog. Verujem da umetnost uvek mora da ispuni dva osnovna uslova: da ispuni srce i da otvori um.
Oprema teksta korzoportal