Dan posle Svetskog dana pozorišta (27. mart), Srpsko narodno pozorište danas je obeležilo 162 godine trajanja, dok će Sterijino pozorje sutra označiti 67 godina postojanja. Korzoportal
Uručenjem zlatnih medalja “Jovan Đorđević” prvakinji Drame Srpskog narodnog pozorišta Lidiji Stevanović i prvakinji Baleta Ani Đurić, godišnjih nagrada i pohvalnica, prethodno otvaranjem izložbe posvećenoj 75. godišnjici Opere obeležen je Dan Srpskog narodnog pozorišta.
V.d. upravnika SNP-a Zoran Đerić podsetio je na reči osnivača i prvog upravnika Jovana Đorđevića iz 1861. godine: “Ovde se ne radi o privatnoj zabavi jedne varoši, o ličnim interesima nekoliko ljudi. Ovde je govor o višim duhovnim interesima jednog naroda, o narodnoj svesti, narodnom ponosu i karakteru, o narodnom jeziku i literature, jednom rečju o onome, što je narodu najmilije, najsvetlije. Narodno pozorište sve ovo čuva, brani, neguje, oblagorađava”.
Poruku urbi et orbi na Svetski dan pozorišta (27. mart) uputila je egipatska glumica Samiha Ajub, skrećući pažnju na današnje vreme puno turbulencija i nerazumevanja – „Nestabilnost je direktan proizvod onoga kroz šta naš svet prolazi na planu konflikta, ratova i prirodnih katastrofa koje su imale razarajuće efekte, ne samo na naš materijalni svet, već i na naš duhovni svet i naš unutrašnji mir“.
Iz Poruke Samihe Ajub: „To što radimo u svetu pozorišta kao dramaturzi, reditelji, glumci, scenografi, pevači, muzičari, koreografi i tehnička podrška, odnosno to što svi mi radimo bez izuzetka, čin je stvaranja života koji nije postojao pre no što smo mi stupili na scenu. Taj život zaslužuje da ga vodi brižna ruka, da ga zagrle grudi pune ljubavi, da ga razume toplo srce, i da mu zdrav razum da razloge zbog kojih treba da nastavi napred i da preživi. Ne preterujem kada kažem da je to što mi radimo na bini čin samog života i stvaranja života ni iz čega, kao sjaj u tami koji obasjava mrak noći i daje mu toplinu. Mi smo ti koji dajemo životu raskoš. Mi smo ti koji ga oličavamo. Mi smo ti koji ga činimo životnim i smislenim. I mi smo ti koji mu dajemo razloge da ga razumemo. Mi smo ti koji koristimo svetlost umetnosti da bismo se suprotstavili tami neznanja i ekstremizma. Mi smo ti koji prihvatamo doktrinu života kako bi se taj život širio po svetu. Zbog toga, mi ulažemo trud, vreme, znoj, suze, krv i lepotu, iskreno verujući da je život vredan življenja. Obraćam vam se danas ne samo da bih govorila ili slavila oca svih umetnosti, „pozorište“, na ovaj Svetski dan pozorišta. Umesto toga, pozivam vam da se ujedinimo, svi mi, držeći se za ruke, rame uz rame, i da viknemo iz sveg glasa, kao što smo navikli na scenama svojih pozorišnih kuća, da naše reči probude savest celog svega i da potraže izgubljenu suštinu čoveka unutar nas samih. Čoveka koji je slobodan, tolerantan, ljubazan, saosećajan, nežan i otvoren. I da naše reči odbace gnusnu sliku brutalnosti, rasizma, krvavih sukoba, jednoumlja i ekstremizma. Čovek hoda zemljom i živi pod nebom hiljadama godina i nastaviće to da radi i u budućnosti. Izvadite ga iz mulja ratova i krvavih sukoba i zamolite ga da ih ostavi pred vratima pozorišta. Možda će naša ljudskost, koja se zamaglila u sumnji, jednom opet postati kategorička sigurnost koja nas sve čini uistinu sposobnima da budemo ponosni na to što smo ljudi i što smo svi zajedno u prostoru ljudskosti“.
Kada sutra u podne (29. mart 2023) Sterijino pozorje bude obeležavalo svoj Dan trajanja, biće uručena njegova nagrada sa Konkursa za savremenu domaću dramu 2022/23. Nikoli Stanišiću za „Kavez za ptice“. U žiriju su bili Dušan Petrović, Jelena Kajgo i Nebojša Lapčević.
Umesto zaključka, reči Oskara Vajlda: „Smatram da je pozorište najveće od svih umetničkih formi, najneodložniji način na koji ljudsko biće može da podeli sa drugim osećaj kako je biti ljudsko biće“.
PROČITAJTE I: tekst-u-fokusu-secanje-na-pozoriste/, fenomen-zed-za-pozoristem/, foto-esej-sabac-jedan-od-mogucih-pogleda/, becki-burg-teatar-u-novom-sadu-49-infant/, foto-esej-subotica-predvece/