Ničeg novog u mom bliskom okruženju, osim nadolazećih žutih cvetića. Nije loše u martu na lokalu. Foto esej. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Svaki dan prolazim pored ovog poštanskog sandučeta. Uz dozvolu poštanske službenice, prvom prilikom ću ga obrisati od naslaga prašine…
…u komšiluku male Pošte, zaključane kapije. Žao mi je što je tako na apoteci Kod zlatnog orla iz 18. veka…
…komšija rekreativno otvorio stolarsku radionicu u zajedničkom dvorištu. Delje li delje daske, zuje mašine, leti prašina. Ćutim trudeći se da pogled usmerim na žute cvetiće koji se bude…
… možda bih mogla da mu se prišunjam s leđa i ščepam ga…
…bar da nam je u komšiluku tihi, krojački salon…
…maštam da stanujem iza ove secesijske kapije i da je otključavam samo onima koje volim. Nemoguća misija u svakom pogledu…
…osvežila me je ova belina…
…najvedriji kutak u Dunavskom parku. Volim da prođem pored ovih koji kafenišu kako bih “ukrala” delić njihovog osunčanog raspoloženja.