Književna jesen u doba korone obogaćena je dragocenom knjigom koju potpisuje univerzitetski profesor Ranko Bugarski – Lingvistički memoari (Akademska knjiga, 2020). korzoportal  

Ranko Bugarski, redovni profesor beogradskog Filološkog fakulteta (u penziji) naš viđeni lingvista koji nije ostao zarobljen u akademskom kabinetu, poznat ne samo na prostoru regiona već u međunarodnim lingvističkim krugovima u kojima je bio rado viđen gost, predavač, gostujući profesor, napisao je svoju 26. knjigu “Lingvistički memoari” (ne računajući ponovljena i proširena izdanja, prevode triju knjiga, publikacije koje je uredio). U Uvodnim napomenama piše – “Pripremajući ovu knjigu imao sam na umu upozorenje Vudija Alena da nam valja požuriti, jer je kasnije nego što mislimo…

Naučna karijera profesora Ranka Bugarskog je neupitna, o tome svedoči njegova memoarska knjiga “Lingvistički memoari” (kako i doliči autoru preskromna u obimu, prim. korzoportal). Ono što ga određuje u višedecenijskom prisustvu na javnoj sceni jeste i njegov društveni angažman. Jedan je od osnivača Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca 1992. godine, nedvosmisleno se javnim delovanjem odredivši kao antinacionalista i protivnik ratova na prostoru Jugoslavije – “… Ali i šire uzev, uporno i sistematski sam se suprostavljao nacionalističkom negiranju srpskohrvatskog nasleđa i “patriotskom” jednačenju srpstva sa srpskim jezikom, a ovoga sa ćirilicom kao, opet navodno, jedinim srpskim pismom (za razliku od “tuđinske” latinice)… U pogledu pisma, odnosno upotrebi ćirilce i latinice u srpskom jeziku, posebno sam bio protivan neprimerenoj i kalkulantskoj politizaciji ovog pitanja u lovu na političke ili akademske poene…”.

Knjiga “Lingvistički memoariRanka Bugarskog ima sedam poglavlja čiji naslovi već dovoljno govore o razgranatoj delatnosti profesora Bugarskog – Kratki rezime jedne akademske karijere, Sličice sa akademskih gostovanja, Kako su nastajale moje knjige, Jedan osoben žanr: počasni zbornici, Primenjena lingvistika u Jugoslaviji – sećanja jednog veterana, Sećanja na pedeset lingvista, Jezička problematika i društveni angažman. Ova knjiga mogla bi da bude osnova za moguću istoriju moderne lingvistike u Jugoslaviji i Srbiji.

PROČITAJTE I: sankt-peterburg-vecni-sjaj-i-svetlost-2/, intervju-ante-tomic-nacionalizam-je-strasan/usput-ona-bez-njega/romanticno-secanje-ili-savremena-potreba-tramvaji-na-subotickom-i-novosadskom-korzou/pucanj-u-samoposluzi-duh-sonje-marinkovic-na-novosadskoj-grbavici/natasa-maksimovic-knezic-sloboda-vredi-vise-od-gomile-para

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *