Naša čuvena pijanistkinja Branka Parlić koja izvodi muziku kompozitora minimalizma, ovu godinu javnih nastupa završila je u Liverpulu sa dva solistička koncerta Music and Words (19-20. novembar 2018) na Liverpool Hope University, odnosno u njegovom prostoru Capstone Theatre namenjenom za koncerte i pozorišne predstave, u kome caruje Steinway klavir, što je za svakog pijanistu blagodet. Govori za korzoportal. Foto: Alan Smith
Da se tragovi kvaliteta ne zaboravljaju svedoče dva koncerta Branke Parlić – Music and Words u Liverpulu krajem novembra 2018, na istom mestu gde je gostovala pre tri godine, po pozivu umetničkog direktora koji je gitarista i voli muziku minimalizma koju izvodi i Branka Parlić. Pronašao ju je, čuo je na jutjubu i sledio je poziv. Tada je održala koncert, ali i predavanje, što i sledi pod krovom Univerziteta, o prvoj filmskoj muzici koju su za neme filmove, kadar po kadar komponovali Erik Sati i Rene Kler, dvadesetih godina dvadesetog veka.
Proba uoči koncerta, Branka Parlić, glumac Lee Burnitt
Lipevrpul, novembra 2018, Branka Parlić: Predložila sam dva tematska koncerta – jedan posvećen muzici Filipa Glasa kada sam po drugi put izvela kompoziciju Wichita Vortex Sutra za klavir solo koju je radio sa Alenom Ginzbergom. Ginzberg je napisao poemu, a Glas je napisao muziku. Muzika može da se izvodi i bez poeme, izvela sam je na mom CD-u Metamorhosis. Sada sam htela da izvedem muziku sa poemom. Premijerno sam to uradila letos u Splitu na poziv Mediteranskog instituta za istraživanje života (MedILS) sa beogradskom glumicom Dianom Kržanić Tepavac, a sada sam ponudila organizatoru da oni nađu glumca da govori Ginzbergovu poemu koju je on stvarao putujući autobusom na antiratne proteste i druge skupove širom Amerike, svoje impresije izgovarajući u diktafon. Tada je prošao i pored grada Wichita u Kanzasu, otuda i naziv poeme koja nije poezija, više je priča. Mladi glumac Lee Burnitt bio je odličan, fascinantno dobrog glasa. Održala sam i dnevni koncert “Jedan sat za klavir” američkog kompozitora Toma Džonsona, kompozicija se ne izvodi često. On je uz kompoziciju dodao i tekst koji dobije publika i usmerava je da čitajući tekst proveri da li u isto vreme može da sluša muziku i čita, ili joj tekst ometa slušanje, ili joj u toku tog sata trajanja koncerta čitanje baš usmerava pažnju na muziku. To je interakcija. Kompozicija nema veći značaj, ali je vezana za tekst, neprekidno je u određenom pulsu i zanimljivo je reagovanje publike. Jedan iz publike koji mi je prišao posle koncerta je promašio temu jer mu se muzika toliko dopala da je prestao da čita tekst, nekima se pojavila misao da reč koja se ponavlja u tekstu ima boju…
Proba uoči koncerta
Branka Parlić o publici koja dolazi na njene koncerte u inostranstvu: Dolaze iz raznih krajeva, putovanje im nije problem, vozovi funkcionišu na vreme i mogu da planiraju. Nije to stavka “ceo dan putujem”, nije kao kod nas ima ili nema voza, benzin je skup… Gostovanja objavljujem na svom sajtu, pa poštovaoci muzike minimalizma znaju. Jedan Švajcarac koji mi se godinama javlja mejlom bio je na mom koncertu prvi put kad sam svirala u Londonu, u Royal Festival Holl-u, ali se nismo sreli. Zatim je bio u Novom Sadu kada sam svirala etide Filipa Glasa i posle koncerta su mi doneli njegov poklon – kutiju belgijskih čokolada. Sada je video da ću svirati u Liverpulu pa mi se javio da mu kažem na koji od dva koncerta da dođe, šta mu preporučujem. Konačno smo se upoznali. Zna za moj koncert koji imam dogodine u Londonu i kaže, tada će doći sa ženom i detetom koje je u međuvremenu poraslo.
O značaju gostovanja Branka Parlić kaže da dobro dođu, značajne su reakcije publike, ali u ovim godinama ne očekuje da će dobiti „ponudu života“. „Važno mi je da sam zadovoljna svojim koncertom, da mogu da ostim reakciju publike i da se lepo provedem“, kaže za korzoportal.