Vizuelni identitet kulturnih manifestacija u Pančevu
Grafički dizajner Nemanja Vujić dobio je prvu nagradu po izboru stručnog žirija ULUPUDS-a i Beogradskog sajma za najbolju foto-monografiju na 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Ali povod za intervju nastajao je godinama pre ove nagrade, jer je NemanjaVujić svojevrsni kreator identiteta. Čijih?
Nemanja Vujić
Sedimo na pančevačkom Korzou Nemanja Vujić i ja, ručamo.On godinama kreira vizuelni identitet kulturnih manifestacija i festivala u Pančevu. Rad je doveo do nivoa kada Pančevci čekajući naredni festival, sa nestrpljenjem žele da vide i novo grafičko rešenje čiji je autor Nemanja Vujić. Plakati na informacionim stubovima služe da se građani informišu o programu, ali i da uživaju u inteligentnim kreacijama koje jednostavno i efektno ilustruju dolazeći kulturni događaj.
Svoje dizajnerske radove delite prema institucijama kulture sa kojima sarađujete?
Ti angažmani se ponavljaju iz godine u godinu i shodno tome izlazim iz jedne i ulazim u drugu priču u kojoj me čekaju isti, ili novi ljudi, ali pristup temi i metodologija rada je kao i godinu dana ranije. Naravno, menjaju se teme i sadržaji, pa je svako novo grafičko rešenje drugačije, ali budući da vodimo računa o kontinuitetu, možemo reći da se nakon više godina rada stvorilo nekoliko edicija.
Nemanja Vujić najduže se bavi vizuelnim imidžom pančevačkog Džez festivala.
Radio sam za modnu kuću Passage, na projektu Yutef koji je pratio kulturu mode i odevanja, u čijem je okviru izlazio i istoimeni mesečni bilten. Vladimir Mitrović, osnivač i vlasnik Passagea veliki je ljubitelj džeza i 1998. je pokrenuo Džez festival u Pančevu, pa je bilo logično da ja uradim plakat i ostatak promotivnog materijala. U novembru se održava 17. po redu, organizator je naš Kulturni centar, a ja sam opet uradio grafičko rešenje.
Kontinuitet vizuelnog identiteta Džez festivala pretvorio se u priču. Prvih godina su grafička rešenja bila u potpunosti podređena festivalu, a nakon šestog, počeli smo da od dizajna vizuelnog identiteta stvaramo poseban mali događaj. Pored toga, festival je stekao veliki renome, publika tradicionalno dolazi iz drugih gradova, a vredi pomenuti da su u Pančevu svirale neke od velikih svetskih zvezda, kao što je čuveni basista Christian McBride 2013.
Jazz festival u Pančevu
Sa Kulturnim centrom radim i dizajn vizuelnog identiteta world music festivala Ethno.com koji takođe ima dugu tradiciju. U ekipi sam od njegove treće godine. Novi umetnički direktor je 2013. donekle promenio koncept i bilo je logično da uradim novi logo koji će sugerisati širinu world music pravca. Tada je vizuelni identitet sa šarenom ptičicom bio istovremeno i glavni motiv na plakatu, da bi se publika upoznala sa novim pravcem festivala i njegovom grafičkom interpretacijom. Za festival koji je bio u septembru uradio sam novo rešenje, ali je ptičica ostala u uglu. Tako uspostavljamo kontinuitet, ali negujemo raznolikost.
Ethno.com, world music festival
Pored oblasti grafičkog dizajna, aktivno učestvujete i u organizovanju nekih kulturnih manifestacija? Nemanja Vujić odgovora kaže:
Najviše sam sarađivao sa Gradskom bibliotekom i Narodnim muzejem u Pančevu, kao član organizacionog odbora nekoliko manifestacija. Neke od njih su svojevrsna kulturna franšiza, deo su međunarodne mreže događaja koji se održavaju u mnogim gradovima u svetu, ponekad u isto vreme. Noć muzeja je široj publici najpoznatiji događaj ovog tipa. Želeo sam da on u Pančevu svake godine ima temu, pa sam, pored rada na rešavanju grafičkog identiteta, bio u timu koji je godinama iznova smišljao i naslov, i tematski okvir.
Gradska biblioteka već nekoliko godina organizuje zanimljivu višednevnu manifestaciju Jedna knjiga – jedan grad, koja je osmišljena u Americi i održava se u gradovima u svetu. Koncept je svuda isti, a gradovi nezavisno biraju književni naslov koji se obrađuje tokom tih nekoliko dana. To mora biti složeno i slojevito štivo koje ima kapacitet da se obrađuje tokom svih tih dana, a učesnici i gosti manifestacije pristupaju delu iz različitih uglova i crpu različite teme za priče, predavanja i razgovore. Nisam bio uključen u organizaciju prve godine. Naredne sam radio samo grafički dizajn kada se obrađivala knjiga Bernarda Šlinka Čitač. Treći i četvrti put bio sam i član organizacionog odbora, pa smo 2011. pričali o Bergmanovoj knjizi Najbolje namere, a ove godine o romanu Tačka omega Dona DeLila.
Noć muzeja u Pančevu
Pokrenuo sam i svoj projekat Bloomsday u Pančevu kao deo fenomenalne ideje obeležavanja Dana Leopolda Bluma, junaka Džojsovog Uliksa. Ovaj svojevrsni književni praznik obeležava se u čitavom svetu svakog 16. juna, kada se Džojs 1904. prvi put sastao sa Norom i kada se odvija radnja njegovog čuvenog romana. Uliks je toliko slojevito delo da možete iz njega izvući hiljade različitih tema i priča. Blumova lampica tako svetli u Pančevu kao i u mnogim gradovima širom sveta. Blumov dan je pokrenut naravno iz Dablina gde se i najintenzivnije obeležava, gde postoje ture po gradu Blumove šetnje, Blumov put, jer Blum je moderni Odisej, lutalica. Učestvovanjem u Bloomsdayu priključuješ se pokretu, postaješ deo svetske mreže, ali opet sa svojom temom po čemu si poseban, drugačiji od ostalih. Samo jednom sam organizovao Bloomsday 2011. i tada smo u Pančevu priredili književno veče i izložbu o Džojsovom životu.
Nisam zatim upriličio ovaj događaj, jer nisam imao ni vremena, ni živaca da pišem projekat. Kao da me je mrzelo. Ali šta ćete, to je isto Blum i njegova poetika. Međutim, dogodine planiram da proširim priču. Otkriću jedan detalj u vezi sa planovima za 2015 – Uliks je i svojevrsni obračun Džojsa sa Šekspirom i iz odnosa Uliksa i Hamleta svašta može da se izvuče.
Plakati za dve kulturne manifestacije
Tu su još i Majski dani knjige i Dani duhovne muzike…
I jedno i drugo su međunarodne kulturne manifestacije. Majske dane knjige već deset godina uspešno organizuje Gradska biblioteka Pančevo. Za nedelju dana, koliko traju, održi se 20-25 književnih, muzičkih, likovnih i stručnih bibliotekarskih programa za decu i odrasle Pančevce. Osnovna tematska nit koja povezuje sadržaje su književnost i kulturno nasleđe neke zemlje ili podneblja. Uporedo sa ovim programima odvija se i mali sajam knjiga na otvorenom na kojem izlažu ugledni srpski izdavači. U organizaciju sam uključen poslednjih pet godina i to znači da radim i dizajn vizuelnog identiteta, i promotivnog materijala. Posebno je inspirativno to što je ovaj događaj svake godine posvećen književnosti i kulturi druge zemlje, pa je rad na dizajnu svojevrsni put oko sveta, avantura, ili, da se izrazim uliksovski – lutanje. Zapravo, prava Odiseja.
Što se Dana duhovne muzike tiče, u pitanju je festival duhovne muzike koji bi 2014. trebalo da se održi po 17. put. A to ga, bar što se rednog broja tiče, čini „vršnjakom“ Džez festivala. Počelo je skromno, u pančevačkim okvirima, da bi tokom godina ova manifestacija narasla do međunarodne. Nisam bio u timu za organizaciju, niti sam radio dizajn prvih nekoliko godina i počeli smo saradnju ako se dobro sećam 2003. Ovo je, dakle, dvanaesta godina kako učestvujem u ovom projektu. Povodom 15 godina Dana duhovne muzike, što smo tretirali kao mali jubilej, uradio sam opšti vizuelni identitet koji će ubuduće uvek biti prisutan na promotivnom materijalu. Bilo je vreme, zar ne!?
Nemanja Vujič odgovara i na pitanje da li učestvuje u projektima u drugim gradovima?
Sve više. Ta udaljena saradnja, da je tako nazovem, bila je deo mog profesionalnog života još tokom rada u Partiji (deo Passage-a koji se prethodno zvao Yutef art centar). Bilo je mnogo klijenata i u zemlji, i van nje. Otkako sam samostalan dizajner, mnogo radim na publikacijama koje promovišu pop, rok i džez kulturu. Srećan sam što sam radio knjigu Ivana Ivačkovića o Rolingstonsima Umetnost pobune. Nedavno sam završio dizajn knjige Tragovi prošlosti o grupi Van Gogh.
Aleksandar Stanojlović
Klučne reči: marketing kulturnih manifestacija, vizuelno oglašavanje kao umetnički proizvod, grafički dizajn, Pančevo, Bloomsday
www.nocmuzeja.rs/Gradovi/Pancevo