Žensko oko iz 2008. godine „Kuharica u Skupštini Vojvodine“. „… Radi se o međunarodnom simpozijumu „Obnova kulturne graditeljske baštine – aspekti, primeri, pouke“ koji je organizova Suburbium iz Petrovaradina. Sakupili smo se iz nekoliko država – Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Srbije (domaćin) i Austrije. Rat je protutnjao Jugoslavijom, ali ga nismo pominjali. Srebrenka iz Zagreba je rekla da se oseća kao da se pomirila sa rođacima sa kojima je bila posvađana deset godina. .”…”. Piše: Bojana Karavidić. Foto: korzoportal
Nije jednostavno opisati majski susret te godine 2008. u Novom Sadu i to na važnoj adresi u Skupštini Vojvodine. Radi se o međunarodnom simpozijumu „Obnova kulturne graditeljske baštine – aspekti, primeri, pouke“ koji je organizova Suburbium iz Petrovaradina. Sakupili smo se iz nekoliko država – Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Srbije (domaćin) i Austrije. Rat je protutnjao Jugoslavijom, ali ga nismo pominjali. Srebrenka iz Zagreba je rekla da se oseća kao da se pomirila sa rođacima sa kojima je bila posvađana deset godina. I smejala se od srca. Sva tri dana.
Sastali smo se prve majske sedmice nas desetak iz četiri pomenute države bivše Jugoslavije i Austrije, razgovarali smo o kulturno istorijskom nasleđu u regionu i njegovoj zaštiti, a povod je bilo trajno katastrofalno, raspadajuće stanje Petrovaradinske tvrđave, kulturno istorijskog spomenika iz 18. veka, jednog od najvažnijih u Srbiji na toku Dunava. Uzalud su znamenja, kad se Tvrđava ruinira zbog nebrige i to traje pola veka. Stručnjaci iz regiona su na novosadskom naučnom skupu govorili o iskustvima u državama iz kojih su došli, ni one se baš ne ističu u brizi za baštinom – sem Austrije i Slovenije. Naša Slobodanka Babić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada je pokušavala da zadrži dostojanstveni stav naučnice kada je govorila o Gibraltaru na Dunavu koga deo po deo počinju da kupuju novosadski tajkuni, ili je preuređuju ne obazirući se na propise koji se odnose na zaštitu. Napravićemo sve da Tvrđava bude lepša, odgovaraju „Exit tim“, kafedžije i vlastodršci „obnavljajući“ srednjevekovnu baštinu, uz najavljeno, preteće novo znamenje – žičaru koja spaja novosadsku i petrovaradinsku stranu. Horor!!!
Ivana Prijatelj Pavičić, izlaganje u Novom Sadu
A sada o knjizi „Kuharica“ i istoričarki umetnosti Ivani Prijatelj Pavičić koja je iz Splita došla u Novi Sad. Putovala je dvanaest sati autobusom da bi dospela do hotela „Vojvodina“. Prethodno mi je u mejlu pisala da li će soba u hotelu biti slobodna pre devet ujutro, jer „stižem u sedam, pa da se istuširam“. Zamišljala sam da ima blagi glas čim pita, ne zahteva da soba bude slobodna kad stigne, skromna je, znala sam odmah. Ivanu nam je za simpozijum preporučila njena koleginica sa beogradskog Filozofskog fakulteta Saša Brajović. U jednoj od pauza prišla mi je Ivana i šapnula da želi da mi pokloni knjigu diskretno mi tutnuvši plastičnu kesu čiji sadržaj nisam pogledala naredna dva dana, bilo je posla i posla, kao organizatori glavu nismo dizali kako bi sve teklo po planu. Tema njenog predavanja bila je „Izgubljena baština: prilog poznavanju baroknih inventara zadarske i trogirske biskupske palače”. Kakav gospodstveni nagoveštaj – “barokni inventar i biskupska palača”. Ivana je ista takva, gospodstvena. Tiha na prvi pogled, autoritativna u naučnom iskazu, odmerena u komunikaciji, topla kad vam se lično obrati. Gospođa Splićanka iz ugledne porodice Prijatelj. Ništa nisam znala o njoj i porodici. Posle su mi rekli “pa zar ne znaš, njen otac je čuveni Kruno?…”. Ivana mi je u nekoj od simpozijumskih pauza uzgred pomenula samo svog muža pisca i novinara Juricu Pavičića istrajnog u nastojanjima da prikaže tamu tranzicije na polju kulture i baštine.
Knjiga koju sam dobila na poklon je drugo izdanje “Kuharica none Karmen”, u podnaslovu “Stara splitsko-trogirska kuharica”, sentimentalna prevod s talijanskog (venecijanskog) sačuvanih recepata dalmatinske kuhinje, dugovečne splitske domaćice Karmen Prijatelj, rođene Takoni. Prevela ih je i prepisala njena unuka, Splićanka Ivana Prijatelj Pavičić, trenutno “naša simpozijumska”, novosadska. U knjizi su vidljivi i davni otisci umašćenih prstiju na receptima, njihove ispravke i dopune, porodične fotografije sa splitske rive i raznih jela, tumač noninih izraza. “Ovo je zanimljiva sinteza znanosti i autentičnih intimnih zapisa…a tu se ipak kulinarstvo krčka kao najbolji šugo”, piše kritičar u predgovoru.
Recept KOLAČ – “3 dag maslaca, 9 dag šećera, malo vanilije, 1 jaje. Tome se dodaju 2 žlice mlijeka (ili mlijeko s malo kvasine). Tijesto se dobro izmijesi, stavi na dasku i oblikuju kolačići”.
PROČITAJTE I: tekst-u-fokusu-vladimir-mitrovic-cetvrt-veka-nagrade-za-arhitekturu-djordje-tabakovic/, zensko-oko-biciklom-u-evropu/, https://korzoportal.com/petrovaradinska-tvrdjava-okom-stranca/, petrovaradinska-tvrdjava-okom-stranca/, drvene-kuce-povratak-prirodnom/, vikend-prica-moje-dve-najbolje-drugarice/